Alokasija-nega, mogući problemi i kako ih rešiti

Nega biljaka je ključni deo brige o bašti i održavanja zdravog rasta biljaka kako u zatvorenim prostorima, tako i na otvorenom. Kada naučite osnove nege biljaka i uspostavite svoju rutinu, možete očekivati ​​zdrav rast i cvetanje vaših biljaka. Da biste postigli ove rezultate, važno je uzeti u obzir različite faktore poput zalivanja, osvetljenja, supstrata, temperature i kontrolu štetočina.

Osnovna nega

Alokasije su rizomatozne biljke koje rastu iz gomolja ili rizoma. Gomolj alokasije je podzemni organ koji skladišti hranu i energiju, omogućavajući biljci da preživi i raste čak i kada su uslovi za rast nepovoljni. Ovaj gomolj ima sposobnost da proizvodi nove izdanke, od kojih će se razviti nove biljke. Ovaj način rasta ih čini prilagodljivim različitim uslovima sredine, a takođe im omogućava da se šire i razmnožavaju.

Poreklo: Alokasije su tropske biljke koje potiču iz jugoistočne Azije i Pacifika.

Uslovi nege: Alokasije preferiraju topla i vlažna okruženja. Održavajte ih na temperaturi od 18-22°C i izbegavajte izloženost direktnom suncu.

Osvetljenje: Jarko filtrirano svetlo, ali izbegavajte direktno sunce koje može oštetiti listove. Idealno mesto je blizu prozora s indirektnom svetlošću.

Vlažnost: Visoka vlažnost je važna za zdrav rast ove biljke . Redovno prskajte listove ili ih držite u blizini ovlaživača vazduha.

Zalivanje: Zalivajte kada je gornji sloj zemlje suv, ali pazite da ne bude previše vode u saksiji. Biljci je potreban period odmora zimi, pa dozvolite da se zemlja skoro osuši između zalivanja tokom ovih meseci. Međutim, ako se potpuno osuši, biljka može da ugine.

Razmnožavanje: Alokasije se mogu razmnožavati deobom, najbolje tokom proleća.

Supstrat: Koristite dobro drenirajuće tlo za sadnju alokasija.

Botanika mix supstrat  sadrži sve osim vode i sunčeve svetlosti za rast Alokasija.

Biljke Alokasije vole da imaju tlo koje je uvek vlažno. Iako su deo porodice Aroida, za razliku od nekih drugih biljaka kao što su fikusi, filodendroni i monstere, Alokasije zahtevaju više vode, ali ne i natopljeno zemljište.

One preferiraju obilje svetla, ali treba izbegavati direktnu sunčevu svetlost. Ključ u nezi Alokasija je održavanje konstantnih uslova. Kada pronađete pravo okruženje za njih, trudite se da im ne menjate način na koji se brinete o njima.

Problemi koji mogu nastati i kako ih rešiti

Usporen rast: Biljka ne raste ili raste znatno sporije nego što je očekivano. To može biti znak da biljka ne dobija dovoljno hranljivih materija, svetla ili vode potrebnih za rast.

Smeđe ivice na listovima: Smeđe ivice na listovima obično ukazuju na probleme s vodom ili na stres. To može biti posledica suvog vazduha, nedovoljnog zalivanja, ili neadekvatnih uslova temperature.

Kako rešiti nastale promene:

Proverite zalivanje: Obratite pažnju na režim zalivanja. Biljke treba zalivati kada je gornji sloj zemlje suv, ali izbegavajte prekomerno zalivanje koje može dovesti do truljenja korena.

Osigurajte dovoljno svetla: Biljke trebaju adekvatno osvetljenje za pravilan rast. Ako biljka nije dovoljno osvetljena, može doći do usporenog rasta

Pregledajte supstrat: Proverite da li je supstrat dovoljno dreniran i da li je adekvatno hranljiv za biljku. Dodavanje organskog đubriva ili presađivanje u sveži supstrat može poboljšati stanje biljke.

Povećajte vlažnost: Ako je vazduh previše suv, biljke mogu razviti smeđe ivice na listovima. Koristite ovlaživač vazduha ili postavite posudu s vodom pored biljke kako biste povećali vlažnost vazduha.

Obratite pažnju na temperaturu: Biljke takođe mogu biti osetljive na ekstremne temperature. Pazite da biljka nije izložena hladnim ili vrućim strujanjima vazduha.

*****

Požutelo lišće: Požutelo lišće obično ukazuje na probleme sa zdravljem biljke. To može biti posledica nedostatka hranljivih materija, prekomernog zalivanja, nedostatka svetla, ili napada štetnih organizama.

Opuštene stabljike: Stabljike koje su opuštene ili spuštene umesto da budu uspravne mogu biti znak da biljka ne dobija dovoljno svetla ili da je previše zalivena.

Kako rešiti ove promene:

Proverite zalivanje: Obratite pažnju na režim zalivanja. Biljke treba zalivati kada je gornji sloj zemlje suv, ali izbegavajte prekomerno zalivanje koje može dovesti do truljenja korena i žutih listova.

Osigurajte dovoljno svetla: Biljke trebaju adekvatno osvetljenje za pravilan rast. Ako biljka nije dovoljno osvetljena, može doći do požutelog lišća i opuštenih stabljika. Pomerite biljku na svetlije mesto ili razmislite o dodatnom osvetljenju.

Proverite ishranu biljke: Nedostatak određenih hranljivih materija može uzrokovati požutelo lišće. Đubrenje biljke odgovarajućim đubrivom može pomoći u rešavanju ovog problema.

Pregledajte korenov sistem: Proverite da li su koreni zdravi i da li postoji neki znak truljenja ili suvoće. Ako je korenov sistem zahvaćen problemima, presadite biljku u sveži supstrat.

Smanjite stres: Biljke mogu biti pod stresom zbog promena temperature, promena u režimu zalivanja ili presađivanja. Pokušajte da minimizirate stresne faktore i pružite biljci stabilne uslove za rast.

*****

Izbledelo lišće: Izbledelo lišće obično ukazuje na prekomerno izlaganje suncu.

Smeđe oštre mrlje: Smeđe oštre mrlje na lišću mogu biti znak opekotina od sunca, gljivičnih oboljenja ili insekata.

Kako rešiti problem:

Smanjite izlaganje suncu: Ako je lišće izbledelo zbog prekomernog izlaganja suncu, premestite biljku na mesto gde će dobiti manje direktnog sunčevog svetla ili koristite neki oblik senčenja.

Uklonite oštećeno lišće: Ako su smeđe mrlje uzrokovane opekotinama od sunca ili gljivičnim oboljenjima, uklonite oštećeno lišće kako biste sprečili širenje problema na zdrave delove biljke.

Pazite na zalivanje: Prekomerno zalivanje može dovesti do pojave gljivičnih oboljenja koja uzrokuju smeđe mrlje na lišću. Pazite da biljka ne bude izložena stalno vlažnom supstratu.

Tretirajte insekte: Ako su smeđe mrlje uzrokovane napadom insekata, primenite odgovarajući insekticid ili mehanički uklonite insekte kako biste zaštitili biljku od daljeg oštećenja.

Simptomi štetočina na biljkama:

Rupice ili otvori na lišću: Ovo može biti rezultat hrane koju štetočine konzumiraju, poput lisnih vaši ili gusenica.

Oštećene ivice lišća: Štetočine poput grinja obično sisaju sokove iz lišća, što može rezultirati uvijenim ili suvim ivicama lišća.

Prisustvo mrlja ili fleka: Neke štetočine, poput tripsa ili grinje, mogu ostaviti sitne tačkaste mrlje na lišću.

Prisustvo beličastih, pamučastih izraslina: Ovo može biti znak prisustva štetočina poput lisnih vaši ili belih mušica.

Rešenje:

Fizičko uklanjanje: Ručno uklanjanje štetočina može biti efikasan način da se smanji populacija. Možete ih ukloniti rukom ili koristiti mlaz vode za ispiranje sa lišća.

Prirodni predatori: Uvođenje prirodnih predatora, poput bubica koje se hrane lisnim vašima, može pomoći u kontroli populacije štetočina.

Organski nsekticidi: Upotreba organskih insekticida može biti neophodna za suzbijanje većih populacija štetočina. Međutim, treba biti oprezan prilikom upotrebe i pažljivo pratiti uputstva proizvođača.

Važno je pratiti biljke redovno kako biste brzo identifikovali prisustvo štetočina i preduzeli odgovarajuće korake za njihovo suzbijanje.

Možda će vas zanimati