Koliko je svetlost važna za naše sobne biljke?

Biljkama je potrebna svetlost za fotosintezu, kao čto je čoveku potrebna hrana da bi funkcionisao. To je njihova hrana, bez adekvatnog osvetljenja biljka će postati anemična, i na kraju će uginuti.

Pored prekomernog zalivanja, neadekvatno osvetljenje je ubica broj jedan sobnih biljaka.

Briga o biljci podrazumeva različite faktore koji međusobno balansiraju, ali svetlost je tu vodeća. Količina svetlosti koju biljka dobija diktira adaptiranje načina na koji negujemo biljku. Svaka biljka ima specifične zahteve za svetlošću, ali isto tako svaka biljka će tolerisati malo više ili malo manje određene modifikacije.

Nerazumevanje inteziteta svetlosti prouzrokovan je nejasnim izrazima koji opisuju količinu svetlosti koja je potrebna biljci da bi preživela. Saveti poput: jarko sunce, delimično sunce, jako indirektno svetlo, senka, slabo osvetljenje i sl, ostaju opisani u toj meri, i već se prelazi na zalivanje, đubrenje ili presađivanje, i još gomila beznačajnih stvari koje treba da uradimo da bi nam biljka preživela. To je svakako nešto što će od svakog početnika napraviti ubicu biljaka.

Šta je posao same biljke?

Udaljeni ugao sobe, koji nije u blizini prozora dobro ćemo videti, ali biljka u tom uglu bi možda gladovala, a mi to ne bi ni primetili. Naše oči su optimizovane, i mi ne možemo znati koliko svetlosti zapravo biljka dobija u tom uglu.

Kako da odredimo intezitet svetlosti?

Ako prihvatimo činjenicu da je svetlost preduslov za pravilnu negu biljaka, nekako bi morali da izmerimo količinu svetlosti.

Test oka, je jednostavna i delimično tačna metoda merenja svetlosti.

Izaberite mesto u prostoriji gde bi želeli da postavite svoju biljku. U najsvetlije doba dana, oko podne, podignite ruku i pogledajte senku.

• Svetlost je jaka ako je senka oštra, dobro definisana i ima oštar kontrast.
• Slabo osvetljenje je ako je senka slaba, a obrisi nejasni.

Šta je sa nebom?

Postoji jedno važnije pitanje, od pitanja Koliko svetlosti ima na ovom mestu? A to je pitanje Kakvu vrstu svetlosti moja biljka dobija sa ovog mesta?

Spustite se u visini biljke, na kratko budite biljka,pratite liniju vidljivosti vaših očiju do najbližeg prozora, i pokušajte da identifikujete sledeće tipove svetlosti:

1. Direktno sunce

Biljka direktno vidi sunce. Ovo je najintezivnija svetlost koju biljka može da dobije. Većina tropskih biljaka, npr. to ne toleriše, dok će kaktusi i sukulenti tu uživati.

2. Filtrirano sunce

Biljka ima donekle ometen pogled na sunce, sunce dopire kroz krošnje drveća ili kroz zavesu.

3. Reflektovano sunce

Biljka ne vidi sunce, ali gleda u sjajne predmete ili površine, o koje se odbijaju direktni sunčevi zraci.

4. Svetlost neba

Biljka vidi nebo. Intezitet svetlosti se menja u toku dana, ali količina neba koji biljka vidi neće.

Kada koristite ove procene, bitno je da uzmete u obzir veličinu prozora i udaljenost od biljke do prozora.

Većina sobnih biljaka dobro napreduje na jakom indirektnom svetlu. Jako indirektno svetlo podrazumeva bilo koji položaj iz opisa 1, 2 ili 3, ili sva tri zajedno.

Ako je položaj biljke pod direktnim suncem, treba da proverite da li biljka toleriše takve uslove.

Za tropske biljke najbolje mesto je što je moguće bliže prozoru, sa providnom zavesom koja će raspršiti direktno sunce.

Tako će biljka imati najveći pogled na nebo.

Kako preciznije izmeriti intezitet svetlosti?

Nešto preciznije informacije o intezitetu svetlosti možemo dobiti od aplikacija za merenje inteziteta svetlosti na određenom mestu. Napravljene su za korišćenje na pametnim telefonima, i nisu komplikovane za korišćenje. Osnova naziva aplikacije uvek je u kontekstu Light meter.

One nisu tako precizne kao namenski svetlomeri, ali adekvatno će pokazati kako intezitet svetlosti varira kada se krećete od mesta do mesta u prostoriji.

Kada jednom uhvatite nit pomeranja svetlosti steći ćete blisku povezanost sa svojim biljkama, jer ćete postati svesni njihove najveće želje, potrebu za adekvatnim osvetljenjem.

Znaćete da bi na mestu sa 30 nožnih sveća vaša biljka gladovala, a nasmejaćete se kada vidite da uživa na 300 jedinica.

Korišćenje svetlomera.

Jačinu inteziteta svetlosti najbolje je da očitate oko podneva, i pokušajte da uravnotežite očitavanje, kada su sunčani i oblačni dani.

Merač, ili aplikaciju na telefonu, držite tako da sensor bude pored nekog od listova biljke, okrenut prema najbližem izvoru svetlosti.

50 do 150 nožnih sveća

• Ovo je veoma slabo osvetljenje. Od svih biljaka ovaj nivo svetlosti jedino bi mogle tolerisati zamija, zlatna puzavica, sanseverija i poneki filedendron.
• Sa ovakvim očitavanjem, ako primenite test oka, da se spustite u visinu biljke, sigurno ćete primetiti da postoji neko ograničenje prozoru, i da je pogled na nebo veoma skučen

150 do 800 nožnih sveća

• Ovaj nivo svetlosti zadovoljiće rast za sve tropske biljke. Biljke koje su gore pomenute, u opsegu slabog osvetljenja, mnogo bolje će napredovati u ovom intezitetu osvetljenja.
• Sa ovog mesta biljka verovatno može da vidi širi deo neba. Zalivanje se može obaviti bez mnogo brige da li će koren da istruli.
• U opsegu 400 do 800 nožnih sveća potrošnja vode i i korišćenje hranljivih materija iz zemlje biće mnogo veće, u odnosu na opseg do 400 jedinica.

800 do 1000 nožnih sveća

• Više svetlosti od 800 nožnih sveća  nije preporučljivo. Možda će rast biljke biti malo sporiji, ali nega biljke za vas će biti mnogo prihvatljivija.
• Ovo je najviši prihvatljiv intezitet sunčeve svetlosti. On podrazumeva kada naiđete na biljku koja voli jako indirektno svetlo.

1000 i više nožnih sveća

 

• prijaće samo kaktusima i većini sukulenata.
• Tropske biljke izdržale bi samo par sati na direktnom suncu.

Kako su povezani svetlost i zalivanje biljaka?

Da li ste znali da je pamuk voće?

Ja nisam znala. Očarana suvom, dekorativnom granom pamuka došla sam do mnogo zanimljivih činjenica o samoj biljci, kao i to da je pamuk ustvari voćka. A evo i kako.

Simbolika cveta pamuka

Simbolika cveta pamuka različita je u raznim kulturama. Međutim ideja prosperiteta, porodice i sreće prepliće se u celom svetu. Blagostanje i bogatstvo takođe se vezuju za cvet pamuka.

Pamuk kao poklon

Značenje cveta pamuka kao opšteg blagostanja traje i danas.

Tradicionalno u mnogim zemljama pamuk se poklanja na drugu godišnjicu braka, ili veze.

To je znak da poklonik neguje prisustvo svog partnera u svom životu.

Kao i želju da brak, ili veza, budu kao pamuk, mekani i nežani, a opet dovoljno čvrsti da izdrže million promena u jednom odnosu.

Cvet pamuka može biti izuzetan poklon majkama, jer simbolizuje lepotu majčinske ljubavi.

U korejskim dramama pamuk se pojavljuje kao simbol učenja o porodici i postojanju ljubavi.

U suštini, pamuk je savršen poklon da pokažete zahvalnost nekome koga volite, kao i poštovanje nekome koga neizmerno cenite.

Cvet pamuka je pokazatelj da negujete one u vašim životima.

Prva poznata upotreba pamuka datira od čak 6.000 godina pre nove ere! Fragmenti tkanina pronađeni su u civilizaciji doline Inda, i smatra se da je prethodila Mesopotamiji i egipatskim faraonima.

Industrijska revolucija 18. veka pokrenula je proizvodnju na različite načine, ali fascinantno je koliko dugo pamuk postoji. Štaviše, vodi se od drevnog Perua, oko 8.000 godina pne.

https://en.wikipedia.org/wiki/History_of_cotton

Teksas iz Nima, džins iz Đenove

Nesumnjivo je da su nam teksas i džins sinonimi, koji idu uz sliku Džona Vejna, kauboja i Divljeg zapada. Verovatno mali broj ljudi zna da teksas nije džins, da džins nije teksas, i da ni jedna, od ove dve tkanine nije poreklom iz Amerike.

Porast cene vune, i dostupnost pamuka krajem 18. veka, doveli su do promene sastava tekstila, koji se od tada proizvodi od čistog pamuka.

Razlika između teksasa i džinsa je zadržana, ali se sastoji u tome da se teksas tka od jednog belog konca i jednog obojenog, dok se džins tka od dva konca u boji.

 Zanimljive činjenice o pamuku

1. Pamuk i njegovi nusproizvodi koriste se, između ostalog i za proizvodnju novčanica, margarina, gume i medicinskih materijala.
2. U svetu postoji preko 50 vrsta pamuka
3. Nekultivisane vrste mogu da porastu i do 6 metara visine
4. Pamuk može da apsorbuje vodu do 25 puta svoje težine
5. Pamuk je jedinstvena kultura po tome što je i hrana i vlakno
6. U proseku godišnje, proizvođači u Australiji proizvedu pamuka za odeću za 500 miliona ljudi
7. Sorte prirodno obojenog pamuka dolaze u nijansama crvene, roze, zelene, žute, bež, ljubičaste, pa čak i sa printom tigra i leopard
8. Od nicanja biljke do branja prođe oko 180 dana.
9. Pre industrijske revolucije pamučne tkanine su bile šarene, jer se nije mogla postići nepromenljivost u boji.
10. Ulje od semena biljke pamuka koristi se kao preliv za salatu. Koristi se i u kozmetičkim preparatima, sapunu, svećama i mnogim drugim proizvodima.

Pamuk je najstarije poznato prirodno vlakno na svetu.

Reciklaža pamuka

Ekološki prihvatljiva tkanina, nažalost za sobom ostavlja ekološku katastrofu. Možda je ovo grubo rečeno, ali činjenica je da globalna proizvodnja pamuka zahteva milijarde tona đubriva, pesticide i herbicida, i nezamislive količine vode.

U novije vreme većina useva je od genetski modifikovanog semena pamuka, čime je smanjena upotreba pesticide.Kao i pojava organskih useva, gde se uopšte ne koriste hemikalije, što je utešno znati.

Pozitivni aspekti, su i činjenice da se pamuk može reciklirati, i da će se bačen kao đubre prirodno razgraditi, relativno brzo.

Biljna katastrofa

Stogodišnja borba sa žiškom, insektom koji napada pamuk, u SAD urodila je štetom od 22 milijarde dolara.

Insekt se kretao od 60 do 250km godišnje, i preplavio sve regione gde se uzgajao pamuk. Ostao je najrazornija štetočina pamuka u Americi. Proizvođače pamuka koštao je preko 13 milijardi dolara.

https://en.wikipedia.org/wiki/Boll_weevil

Tajanstvena genetika pamuka

Mistična indigo boja

Mnogi mali farmeri, iz nerazvijenih zemalja nemaju novčanih sredstava za skupe tehnološke procese tkanja i farbanja pamučnog prediva. Sve radnje obavljaju na tradicionalni, viševekovni način.

Tako da i danas pamuk farbaju prirodnim bojama, na biljnoj bazi, dobijene od semena, lišća, cveća, voća, korenja i smole insekata.

Prirodno bojenje je zahtevna umetnost. Majstori koji farbaju znaju koja će supstanca, ili kombinacija supstanci, dati određenu boju. Proces zahteva veliku veštinu da bi predivo dostiglo ujednačenost i intezitet boje.

Konvencionalni vs organski pamuk

Aralsko jezero, nekada 4. po veličini na svetu, danas je simbol uništenja prirode. Na hiljade hektara nesavesno posađenih plantaža pamuka dovelo je do ove ekološke katastrofe, čije su posledice po ljudsko zdravlje nemerljive.

Mnogi aktivisti apeluju na postepeno ukidanje konvencionalnog pamuka, i ulaganje u daleko održiviji organski pamuk.

Modnu industriju, takođe povezuju sa ovom devastacijom životne sredine. Modni creator i ekolog Katarin Hamnet navodi da “Konvencionalni pamuk, za razliku od organskog, mora da bude jedno od najneodrživijih vlakana na svetu.

Nakon svih ekoloških katastrofa, možda pokušati promeniti životne navike po principu Zero Waste, život bez otpada. https://komunamarket.rs/blog/sta-je-zero-waste-ili-kako-se-zivi-zivot-bez-otpada/

Naše male promene, za planetu Zemlju su veliki događaj.

Prava i/ili lažna Jerihonska ruža

U većini slučajeva, naići ćete na skoro identične tekstove, koji na isti način opisuju i pravu i lažnu Jerihonsku ružu.

Bilo koja od ove dve vrste nepovezanih biljaka poznate su po svojoj sposobnosti da prežive veoma duge periode suše.

Prava Jerihonska ruža, ANASTATICA HIEROCHUNTICA, jedina je vrsta iz roda Anastatica.

Mala siva biljka, u sušnoj sezoni, savija svoje grane ka unutra formirajući loptu. Tako uvijena, u svom središtu čuva semena sve dok ne bude navlažena. U tom stanju može da preživi godinama.

Kada padne kiša ona će otvoriti svoje grane, i ispustiti seme. Seme će proklijati za nekoliko sati, i formirati biljku, ukorenjenu u tlo, koja će vremenom narasti do 30cm. Biljka je, kada dovoljno naraste zelena sa sitnim belim cvetovima. Anastatica h. je jednogodišnja biljka.

Jerihonska ruža, SELAGINELLA LEPIDOPHILLA, je član porodice šiljastih mahovina.

Za vreme sušnog perioda njeni listovi se uvijaju u čvrstu kuglu, i biljka ulazi u period mirovanja.

Za razliku od prave Jerihonske ruže, Selaginella llepidophilla može da oživi u prisustvu vode, zbog čega je i dobila naziv Biljka vaskrsenja.

Biljka je, kada oživi zelena, izgleda kao paprat, a često se prodaje kao kuriozitet.

Biljka koja nosi naziv prava jerihonska ruža  poreklom je iz zapadne Azije.

Epitet hierochuntica odnosi se na drevni naziv grada Jerihona.

Verovatno vam je sve ovo već dovoljno zbunjujuće, možda će vam ova dva teksta napraviti jasniju sliku, nego što to ja činim.

https://www.biblicalcyclopedia.com/R/rose.html

https://www.monaconatureencyclopedia.com/anastatica-hierochuntica/

Tri vrste iz ove porodice mogu se gajiti kao sobne biljke: Selaginella apoda, Selaginella kraussiana i Selaginella martensii.

Često možete naići na ponudu, na nekom sajtu, gde će ispod proizvoda Jerihonska ruža biti postavljene čak i tri slike, od tri različite biljke.

A onda u opisu proizvoda Jerihonska ruža možete pročitati da se sadi u zemlju, da je lukovica, saveti kako se zaliva, a i postavlja se u vodu, negde piče da zeleni, negde je navedeno da cveta….