Sobne biljke, za tamne i svetle prostore

Kada birate sobne biljke, pored estetike, razmislite i o tome koliko svetlosti možete da im obezbedite.

Osvetljenje je jedno od ključnih faktora za uspeh u gajenju biljaka. Kompletan vodič kako da odredite jačinu svetlosti u vašem prostoru možete pročitati u tekstu ovde.

Sobna biljka kojoj je potrebno puno svetlosti neće uspevati u mračnoj prostoriji, i obrnuto, biljka kojoj je potrebno slabije osvetljenje neće napredoveti u osunčanoj prostoriji.

Heterotrofi-biljke prilagođene za život sa malo svetlosti

Različite sobne biljke imaju različite potrebe kada je u pitanju izlaganje sunčevoj svetlosti. Međutim, čak i ako nemate velike prozore u svom domu postoje biljke koje odlično uspevaju pri slabom osvetljenju.

U nastavku ćete otkriti sa kojim biljkama možete ulepšati to, ne baš osvetljeno mesto u svojoj dnevnoj sobi ili kancelariji.

Zamija

Uspevaće čak i ako dobije samo fluoroscentno svetlo u nekom uglu ili kancelariji. Toleriše sve uslove, tako da je idealna za osobe koje često putuju. Sa svojim vitkim stabljikama i sjajnim, voštanim listovima krajnje tropsi izgleda u formi kokedame. Kompletan vodič, sve o zamiji, možete pogledati ovde.

Filadendron

Jedna od savršenih biljaka ako želite da započnete zelenu avanturu. Ova kultna biljka uspeva u svim uslovima osvrtljenja i jedna je od najotpornijih biljaka. Zbog svog izgleda tropske lepotice neizostavna prilikom opremanja poslovnih prostora.

Marimo biljka

Marimo živi u koritima hladnih jezerima, gde sunčevi zraci veoma slabo dopiru. To je ono što joj treba priuštiti i u kućnim uslovima. Polica za knjige koja je mala za većinu biljki, ili radni sto u kancelariji gde sunčevi zraci ne dopiru, idealna su mesta za ovu tako malu, a tako goropadnu biljku.

Ovo su još neke biljke kojima nije potrebno mnogo svetlosti da bi napredovale: Salonska palma, agloanema, aspidistra, spatifilum, maranta, singonium, peperomija, Phalaenopsis ili moljac orhideja, anturijum, pauk biljka, begonija, hoja, kalateja.

Možete primetiti da su biljke koje uspevaju u tamnom prostoru (heterotrofi) većinom zeleno lisne, voštanih ili veoma čvrstih listova. I ono što je zajedničko za ove biljke jeste da se zalivanje odvija po principu manje je više.

Odnosno, jedno od pravila zalivanja je da biljke koje se gaje u tamnom prostoru zahtevaju manje vode, nego obično, i treba ih ređe zalivati.

Kao što uvek postoje izuzeci, tako npr. paprat ipak zahteva konstantno, blago navlaženu zemlju.

Biljke koje obožavaju sunčevu svetlost

Većina biljaka uspeva na umerenom, do jakom svetlu. Ako imate tu sreću da živite u domu koji je preplavljen sa puno prirodnog svetla, omogućićete idealne uslove za širok spektar sobnih biljaka, koje dolaze iz pustinja i tropskih krajeva.

Sobne biljke za izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti

Poreklom iz toplih krajeva širom sveta, pustinja, ove sobne biljke su genetski prilagođene da apsorbuju velike količine sunčeve svetlosti.

Karakteristično za ovu grupu biljaka jeste da zahtevaju veoma retko, ali obilno zalivanje. Mogu preživeti mesecima bez vode, ali kada ih zalivate to treba da uradite sa dosta vode. Obavezno im obezbedite posudu sa drenažnim rupama. S obzirom da ukrasne saksije nemaju na dnu otvore za oticanje viška vode, najbolje je da biljku držite u običnoj plastičnoj posudi, koju lako možete izvaditi prilikom zalivanja.

Raznolikost izgleda i familija, ova kolekcija uključuje: Sukulente, aloje, ukrasni grašak, burito, krasulu, eheverije, sempervivum (čuvarkuća), eonijum, havortiju, juka, kalanhoja; kao i sve vrste kaktusa.

Biljke kojima prija jako, filtrirano sveto

To su uglavnom tropske biljke. Suprotno opštem mišljenju, većina tropskih biljaka ne trpi direktnu sunčevu svetlost.

Ovde pripadaju i biljke koje imaju listove u boji. Da bi se održala intenzivna šara na listovima neophodno im je obezbediti dovoljno svetlosti. Šarenolisne biljke uspevaće i u tamnijem prostoru, međutim u tom slučaju, šare će se vremenom izgubiti, ali to nikako ne ugrožava život biljke.

Zalivanje ove grupacije biljaka je kada je zemlja pri vrhu blago osušena. Ako samim posmatranjem ne možete sa sigurnošću da odredite da li je potrebno zaliti biljku, možete koristiti opštepoznatu tehniku, prst u zemlju, ili drveni štapić. Ukoliko ima tragova zemlje na prstu ili štapiću, odložite zalivanje.

S obzirom da većinom potiču iz tropskih, kišnih šuma, gde je vlažnost vazduha veoma visoka, pored zalivanja, tropske biljke je potrebno i često orošavati.

Cikas palma

Spororastuća biljka, ne rađa cvetove i retko odbacuje lišće. Veoma lepo se uklapa u sve stilove enterijera.

Sobni jasmin

Očaravajući mirisni jasmine cveta kasno zimi, baš kad nam je potrebno malo osveženja dok čekamo proleće.

Rajska ptica

Ova jedinstvena biljka ima jedne od najlepših cvetova na svetu. Cveta u kasnu zimu ili rano proleće, ali cvetovi se pojavljuju kod zrelih biljaka, starih najmanje tri godine.

Postoji još mnogo biljaka u ovoj grupi, neke od njih su: Pustinjska ruža, neke vrste fikusa, ali i aromatični bosiljak

Hvala na čitanju.

Sfagnum mahovina, svestrana pomoć u gajenju sobnih biljaka

Sfagnum je zapravo veliki rod biljaka, ali u svetu cvećarstva ova mahovina je više materijal i alat, nego biljka.

Bilo da gajite, pričvršćujete ili razmnožavate biljke, sfagnum mahovina će vam pomoći u tome. Kada jednom otkrijete sve načine na koje može da koristi vašim biljkama, poželećete da počnete da je koristite što pre.

Šta je sfagnum mahovina?

Sfagnum rod broji preko 300 vrsta mahovine, koje rastu u tresetnim močvarama. Međutim u prodaji one nisu klasifikovane, i razne vrste ćete pronaći pod istim nazivom, sfagnum mahovina. To je možda zbog toga što sve imaju slična ili ista svojstva, i veoma su sličnog izgleda.

Možda ćete negde pročitati sfagnum tresetna mahovina, pojam koji nije spojiv, jer to dvoje nije isto.

Tresetnoj mahovini su potrebni vekovi da se razvije i bude spremna za berbu. Ona je mešavina mrtve sfagnum mahovine i drugih raspadnutih materija koje se nalaze u tresetnim močvarama.

Tresetna mahovina je ph kisela.

Kako sve možemo koristiti sfagnum mahovinu?

Nekoliko čudesnih svojstava sfagnum mahovine pomoći će vam da uzgajate bujne, zdrave biljke. Zadržava vlagu osam puta više od njene strukture, njena vlaknasta tekstura olakšava drenažu, manje je sklona razvoju bolesti koje se prenose u supstratu. Plus, njen izgled povećava dekorativnu privlačnost vaših biljaka.

Kao medij za biljke

Sfagnum mahovina je visoko upijajuća i apsorbuje vodu do 20 puta svoje težine. Iz tog razloga ne bi je trebalo koristiti pomešanu sa zemljom, za uzgoj biljaka.

I samo da ponovimo, trulež korenja ne izaziva voda, već vlažna zemlja, koja sprečava dotok i protok kiseonika. Bez kiseonika se stvara pogodno tlo za razvoj mnogih gljivica i bakterija, koje dovode do truljenja korena.

Za razmnožavanje biljaka iz semena

Ožiljavanje reznica u mahovini

Za lečenje trulog korenja

Ukoliko je iz nekog razloga korenje vaše biljke počelo da truli još uvek je možete spasiti, u tome vam može pomoći sfagnum mahovina.

Bolesnu biljku izvadite iz saksije, uklonite svu zemlju, operate korenje pod mlazom vode, pa oštrim makazama uklonite svo trulo korenje. Biljku stavite u saksiju, koju ste napunili vlažnom sfagnum mahovinom. Držite je oko mesec dana u mahovini, ili dok potpuno ne ozdravi.

Napravite oslonac za biljke

Kao olakšanje za prelazni period

Ako ste ukorenili reznicu u vodi, a znate da je u pitanju osetljiva biljka, ne morate je preneti direktno u zemlju. Prevelika razlika između ta dva medija može biti šokantna za biljku.

Koristeći sfagnum mahovinu prevarićete biljku, imaće osećaj da je još uvek u istom okruženju. Nakon izvesnog vremena možete je prebaciti u zemlju.

Ako vam se učini da joj sfagnum okruženje izuzetno prija, svakako možete nastaviti sa gajenjem u mahovini.

Za povećanje vlažnosti oko biljke

Kako sačuvati ostatak sfagnum mahovine?

Ukoliko pravilno uskladištite ostatke sfagnum mahovine moći ćete da je koristite u momentu kada vam bude ponovo trebala. Ona ne zahteva nikakvu specifičnu temperaturu niti svetlost da bi se održala.

Postupak skladištenja

Sfagnum mahovina može živeti bez vode samo nekoliko dana. Kada se presuši ona umire. Međutim, to nikako ne umanjuje njene prednosti, jer može da skladičti vodu čak i u suvom stanju. Tako da ne brinite za svoju mahovinu u tom smislu. Ono što je od velike važnosti jeste da joj obezbedite uslove u kojima neće doći do razvoja plesni, bakterija i drugih gljivica.

Ostavite sfagnum na sunce da se dobro osuši. Ako vam sunce trenutno nije dostupno, stavite je na neko suvo mesto, nekoliko dana.

Uverite se da je mahovina potpuno suva pre nego što je odložite. Posuda u koju ćete odložiti suvu sfagnum mahovinu takođe mora biti potpuno suva i vodonepropusna.

Nakon izvesnog vremena proverite uskladištenu mahovinu. Ukoliko se pojavila plesan, najverovatnije da je uzrok tome skladištenje nedovoljno osušene mahovine. Uklonite zahvaćene delove, ponovo osunčajte mahovinu, i vratite je u očišćenu posudu.

Kada vam sfagnum bude ponovo potreban, veoma lako ćete ga vratiti u život.

Činiju ili kantu napunite mlakom vodom, i potpuno potopite mahovinu. Pustite da mahovina neko vreme odstoji u vodu. Kada je u potpuno suvom stanju potrebno je malo duže vremena da se u potpunosti navlaži, nakon čega je koristite kao i ranije.

Da li sada imate sliku jednog sasvim novog zelenog pogleda, šta sve još možete uraditi sa svojim zelenim cimerima, i da svoje cvećarstvo možete podići na jedan viši nivo.

Evo još nekih ideja, razmnožite biljku sa čvora na stabljici, napravite kokedamu ili močvarnu baštu.

Da sprečite brzo isparavanje vode iz zemlje u saksiji, prekrijte je slojem sfagnum mahovine, u debljini od 1.5 do 2cm.

To će takođe sprečiti razne čtetočine da polažu jaja u zemlju.

Toliko toga možete uraditi sa sfagnum mahovinom, i znajte da je samo nebo granica vašoj mašti.

Hvala na čitanju

Trulo korenje,

mogu li spasiti svoju biljku?

Da li vaša biljka vene, listovi nemilosrdno opadaju ili su odjednom počeli da žute?

Uzrok može biti truljenje korena. Međutim i  ovu biljnu bolest možete uspešno izlečiti, ukoliko na vreme detektujete problem.

Trulež korena

Je izraz za potencijalno fatalnu bolest koja napada korenov sistem biljke, čime korenje postaje beskorisno za biljku, lišavajući ostatak biljke hranljivih materija. Može se proširiti po celoj biljci, i čak dovesti do smrti biljke.

Zdravo korenje je čvrsto i jedro na izgled, kod većine biljaka bele boje.  Trulo korenje je tamno, skoro crno na izgled, mekano, nekada i neprijatnog mirisa.

Uzroci truljenja korena

Mogu biti nedostatak kiseonika i gljivična infekcija.

• Ako je biljka preterano zalivana, ako posuda nema dobru drenažu ili je zemlja u saksiji previše zbijena, to može izazvati nedostatak kiseonika, što faktički dovodi do toga da se korenje guši. Bez kiseonika oni ne mogu da rade svoj posao i biljka umire.
• Gljivične infekcije takođe se razvijaju usled viška vlage, od prekomernog zalivanja. Gljivice mogu dospeti u zemlju korišćenjem već kontaminiranog alata ili saksije, ili je već bila prisutna u zemlji kada ste je kupili.

Kako prepoznati trulež korena?

Uvelo ili požutelo lišće je najočigledniji znak truljenja korena. Međutim ne mora nužno da bude, žuto ili uvelo lišće takođe ukazuje i na neuhranjenost ili čak nedovoljno zalivanje.

Stalno vlažna zemlja može biti znak da biljka više ne upija vlagu iz zemlje. Pod uslovom da odavno niste zalili biljku, ili ste je prekomerno zalili, ili posuda nema drenažu.

Ako je zdrava biljka prestala da raste, možda je u pitanju truljenje korenja. Takođe imajte na umu da biljke zimi sporije rastu, da je možda vaša biljka prerasla saksiju, ili nema dovoljno svetlosti. Koliko svetlosti je potrebno biljci možete pročitati u tekstu ovde.

Određene biljke mogu biti podložnije truljenju korenja, kao što su kaktusi i sukulenti, koji inače preferiraju suvu zemlju. Dok su na primer paprati i kalateje srećnije ako je zemlja konstantno vlažna, ali ne i natopljena vodom.

Kako lečiti trulež korenja?

• Da bi se uverili da je u pitanju trulež korenja izvadite biljku iz saksije, uklonite zemlju i pregledajte korenje
• Ukoliko identifikujete da je u pitanju truljenje korenja uklonite svu zemlju pod mlazom vode
• Odrežite sve tamne i kašaste delove. Zahvatite veći deo, jer se trulež korena može ponovo javiti
• Ako vam nakon orezivanja ostane veoma malo korenovog sistema uklonite neke listove sa biljke da bi preostali koreni imali više snage za svoju obnovu
• Temeljno operate posudu sredstvom koji uništava gljivice, alkoholom ili razređenim izbeljivačem u odnosu 1:9 (izbeljivač:voda). Zemlju iz saksije bacite
• Presadite biljku u svežu mešavinu zemlje. Odaberite supstrat koji odgovara vašoj biljci
• Ako kod biljke nije preostao ni jedan zdrav koren, još uvek možete uzgojiti novu biljku iz njene zdrave stabljike, ili čak ii z lista.

Kako sprečiti truljenje korena?

Najbolji način da sprečite truljenje korena je prevencija. Evo nekoliko načina da sprečite da dođe do toga:

• Ako vam se desilo da ste nekada kupili biljku koja je bila posađena u već zaraženu zemlju gljivicama, najsigurniji način da se poštedite mogućeg ponovnog stresa jeste da biljku koju ste kupili, nakon dve do tri nedelje presadite u novu, kupovnu zemlju
• Da bi izbegli prekomerno zalivanje pribegnite najprostijoj metodi provere vlažnosti supstrata, stavite prst u zemlju. Ukoliko je više od 2cm zemlja suva zalijte biljku, u suprotnom sačekajte sa zalivanjem. Vodite se izrekom manje je više
• Sa prihranom budite obzirni. Previše đubriva može dovesti do nakupljanja soli u tlo, što će zapravo otežati posao vašoj biljci.
• Uverite se da saksija ima odgovarajuću drenažu, odnosno rupice na dnu. Ako je u pitanju ukrasna saksija koja nema rupice, biljku prvo smestite u manju saksiju koja ima rupe, pa je tek onda stavite u veću ukrasnu saksiju. Prilikom zalivanja obavezno prospite višak vode koji iscuri u ukrasnu saksiju

Drenažu možete povećati dodavanjem perlita, peska ili glinenih kuglica u mešavinu zemlje koju koristite.

Šta ako nam gajenje i nega biljaka ipak ne ide od ruke?

Jednostavno ne možete da se setite kada ste zalili biljku, ne možete da odredite koliko svetlosti je potrebno određenoj biljci, ili ne želite da se bavite neredom od zemlje i presađivanjem biljaka. Zašto ne bi pokušali neki od netradicionalnih načina gajenja biljaka?

Gajenje biljaka u vodi

Mnoge popularne sobne biljke idealne su za neograničeno gajenje u vodi, a ne samo kada želite da ukorenite reznice.

Gajenje biljaka u vodi, a ne u zemlji je savršena opcija za zaposlene, za osobe koje su često na putu ili za one željne promena, i netradicionalnog stila življenja.

Mnogi od nas ukorenjuju reznice u vodi, ali malo ko je pomislio da može i da uzgaja biljke na ovaj način.

Ovo može biti izbor #1 gajenja biljaka, pogotovo ako kad znate da:

• Nikada više nećete morati da zalivate svoje biljke
• Da možete da putujete bez da brinete o biljkama koje ostavljate
• Možete biti kreativni sa prelepim posudama i displejima za njihovo izlaganje
• Možete uživati u pogledu na celu biljku, za mene je pogled na korenje izuzetan prizor, koliko i na samu biljku

Gajenje biljaka u vodi možete početi sa odraslom biljkom, koja je živela u zemlji, ili sa reznicom. Obe metode dobro funkcionišu, s tim što je lakše krenuti sa reznicom. Ne morate da čistite korenje, i šansa da se primi u vodu je 100%, u odnosu na 90% za biljku koju prebacujete iz zemlje u vodu.

Vodite računa da samo koren bude u vodi, ne i listovi. Biljka treba da je potopljena u vodu do nivoa do kog bi bila posađena u zemlju. Staklene posude u kojima gajite biljku držite podalje od direktne sunčeve svetlosti, jer ona greje staklo, pa samim tim i vodu u posudi.

Ukoliko ste se zainteresovali za gajenje biljaka u vodi, dobro došli u klub! Više o ovom načinu uzgoja biljaka možete pročitati ovde.

Ako imate osećaj da se biljka smežura ukoliko je samo pogrešno pogledate, predložiću vam još jedan netradicionalan način gajenja biljaka.

Kokedame

Neverovatan oblik cvetne umetnosti potiče iz Japana. Biljke u formi kokedame gaje se u ptpuno prirodnim loptama, napravljene od mahovine.

Omiljene među entuzijastma, pored toga što su ekološki prihvatljive, i mnogo manje stresne za održavanje od biljaka u sksiji, kokedame imaju i drugih prednosti:

• Poseduju jedinstvenu dekorativnu vrednost
• Malo je poznato da u prečišćavanju vazduha veliku ulogu igra i koren biljke. U formi kokedama korenov sistem je potpuno slobodan da odigra i tu svoju funkciju.
• U Japanu veruju da kokedame mogu da eliminišu negativnu energiju, tako što je apsorbuju
• Tradicionalno, kokedama je jedinstven estetski oblik. Međutim, mnogi ljudi su toliko kreativni sa ovim kuglama od mahovine da su u stanju da ih pretvore u magične ukrase za svaki enterijer
• Svojim oblikom svakako štede dragoceni prostor. Nemate više mesta u stanu, čak ni iglu da stavite? Nikakav problem, okačite je da visi. Kokedame uživaju kada vise s plafona, neke grede ili prozorskog okvira, okačene na vrata od tuš kabine ili u nekom uglu, u koji baš ničemu ne može da posluži
• Skoro sve biljke se mogu uzgajati u formi kokedame

Vrba

Drvo koje nam može pomoći da postanemo gospodari svoje sudbine

Drveće je imalo značajnu ulogu u životima ljudi, od nastanka Sveta. Ono ima bogatu istoriju simbolike, na različitim kontinentima i kulturama. Različite vrste drveća imaju svoja značenja, u zavisnosti gde su rasprostranjena, i priča koje su se oko njih tkale vekovima.

Vrbe imaju čudesan način razmnožavanja. Granje vrba ima mace, koje su unisex cvetni grozdovi, koji koriste vetar za oprašivanje. Svaka grana vrbe proizvodi ili potpuno ženski  ili potpuno muški set maca. Samim posmatranjem maca uopšte nemožemo primetiti razliku.

Simbiloka drveta vrbe

Povezanost vrbe i ljudskog uma

Uloga vrbe u nekim kulturama

U keltskom verovanju

istaknuta je simbolika drveta vrbe. Otuda je i nastala izreka “kucanja u drvo” za sreću. Druidi su verovali da vrba donosi sreću, i kucali su o njeno stablo kako bi je dozvali.

Vrba i medicina

Drvo vrbe se vekovima koristi u medicinske svrhe. Sok vrbe, ceđen iz kore drveta, bogat je salicinskom kiselinom, koji ima inflamatorno dejstvo, i koristio se za ublažavanje svih vrsta bolova.

Aspirin, koji se i danas koristi, jedan je od lekova koji potiče od ovog prirodnog sastojka.

Cvet vrbe

je jedan od 38 originalnih cvetnih lekova, koje je razvio pionir homeopatske medicine, dr. Edvard Bah.

Koristi se da podrži našu svest o našem dubljem ja. Ima efekat da nas podrži u preuzimanju pune odgovornosti za svoj život, i osećaja da posedujemo snagu za stvaranje pozitivnih promena.

Vrba se energetski koristi da nas oslobodi uverenja da drugi ljudi ili situacije imaju moć nad nama.

Takođe, vrba nam pomaže da postanemo svesni da postoji mnogo pozitivnih uslova za život, i podstiče nas da postanemo gospodari svoje sudbine.

Kontakt sa vrbom oslobađa suze, strahove i tugu, koji nas sprečavaju da verujemo u sebe.

Graciozna Vrba, lat. Salix

je listopadno drvo iz porodice Salicaceae, kojem pripada preko 300 vrsta drveća, grmova i polugrmova.

Vrba se obično uzgaja kao ukrasna biljka, kao i za zaštitu i stabilizaciju reka, i uopšte vodenih površina.

Praktična upotreba drveta su njegove dugačke i fleksibilne grane. Od pruća se prave korpe, nameštaj, zidovi i ograde. Prema modernoj “zelenoj” tehnologiji obezbeđuju stanište za mnoge divlje životinje, a koristi se i za dekontaminiranje tla.

Energetska vrba–Salix Viminalis

Predstavlja revoluciju u proizvodnji zelene energije. Godišnji prinos po hektaru može biti 30 do 40 tona biomase, kao energetskog izvora.

Jednom posađena,energetska vrba daje prinos svake godine, narednih 25 do 30 godina.

Brzorastuća Salix Viminalis je obnovljiv izvor energije, poseduje visoku energetsku vrednost, štedi postojeće šume.

U evropskim poljoprivrednim krugovima ističu kao veoma važnu činjenicu da energetska vrba uspeva na najlošijim kategorijama zemlje, na rtištima i  močvarnim terenima, što znači da se može saditi na parcelama koje nikada nisu korišćene.

Opis zemljišta podseća me na panonsku regiju, Vojvodinu. Ono što sam pronašla na raznim sajtovima, svodi se na izuzetno dobru ideju, iza koje stoji nezanemarljiva finansijska dobit, u službi očuvanja prirodnih resursa. Nisam agronom, i ne mogu dati lično mišljenje po pitanju isplativosti zasada energetske vrbe, ali zanima me da li je neko probao to u Srbiji?

Na kraju

Znajući sva značenja i koristi drveta vrbe, nije čudo što vrba vekovima nosi tako jaku simboliku u životima ljudi.

Granama vrbe, ili dodavanjem slike sa motivom drveta vrbe u svoju kolekciju, možda dodate neko simbolično značenje svom životu. Možda će rezonanca vrbe podstaći neki novi rast u vašem životu.

Sve što je potrebno da znate o zamiji

Zamija je tropska višegodišnja biljka, poreklom iz Afrike, koja je poslednjih godina zauzela primat u izboru sobnih i kancelarijskih biljaka. Popularnost je stekla zbog svoje tolerancije širokog spektra uslova.

Kako je Zamija opravdala svoju popularnost?

Istorijat biljke

Zamija se prvi put pominje u objavljenoj publikaciji o biljkama, početkom 18. veka.

Biljka je u Africi vekovima živela na otvorenom, sve do 1996. godine, kada su se holandski rasadnici locirali na ovim prostorima.

Ubrzo je uočen potencijal razmnožavanja biljke, stavljena je na raspolaganje za distribuciju, i od tog trenutka biljka je ušla u skoro sve kuće i kancelarije širom sveta.

Prednosti biljke zamije

Kako biljka izgleda

Biljka se vodi kao cvetnica, ali u zatvorenom prostoru ona  veoma retko cveta. Ako se desi da procveta, to će biti sredinom leta, cvet može trajati do jeseni. Cvetovi su skriveni u podnožju grana.

Zamija ima jedinstven korenov sistem. Ispod biljke, u zemlji nalazi se zadebljano korenje, poput krompira, to su rizomi. Oni čuvaju vodu, zbog čega biljka ne trpi često zalivanje. Najviše im prija stanje osušene zemlje.

Nega zamije

Zamija je pozdana biljka, i nije čudno što je postala tako popularna u uređenju enterijera. Same karakteristike biljke takve su da ih čine izuzetno lakima za održavanje i negu.

Problemi koji mogu nastati

Problemi biljke odnose se na izdužene grane, opadanje ili promena boje listova, truljenje korena i štetočine.

Gajenje zamije u vodi

Nema zemlje, nema nereda.

Poslednjih godina postaju aktuelni i drugi načini gajenja biljaka, osim u zemlji. Došlo je do napretka u razmatranjima kako se još mogu uzgajati biljke i cveće. Jedna od metoda je hidroponika, gde se biljke uzgajaju samo u vodi. Druga metoda je hidrokultura, u kojoj se kao medij za uzgoj koristi neorganski čvrsti medij, ekspandirana glina.

Hidrokultura se nekada naziva pasivna hidroponika, što znači da biljke rastu bez zemlje.

Skoro sve sobne biljke mogu se gajiti u vodi, pa i zamija. Sve što je potrebno da uradite jeste da uklonite zemlju sa korena biljke i stavite je u vodu.

Gajenje biljaka u vodi ima razne prednosti:

• biljke manje oboljevaju,
• manje su podložne napadima štetočina,
• za vas više ne postoji razmišljanje kada ste zalili svoju biljku,
• nema presađivanja,
• i napokon možete otputovati bez da razmišljate šta će biti sa vašim biljkama u međuvremenu.

Za prelazak u novi medij najbolje je koristiti mlade biljke.

Za biljke je promena medija donekle stresna, pa se može dogoditi da biljka jedno vreme stagnira sa rastom, ili da se pojavi poneki žuti list.

To je nešto što je očekivano.

Kada biljka pusti belo korenje znak je da se primila u novi medij, vodu.

U praksi statistika pokazuje da se od 10 biljaka, 9 primi, što kazuje da 1% biljaka ne može da podnese prelaz iz jednog supstrata u drugi.

Zamija u kokedami

Još jedan neizmerno zabavan i neobičan način gajenja biljaka.

Kokedama je japanski stil gajenja biljke u mahovini.
Ovaj živi mikrokosmos atraktivan je u svim stilovima i veličinama stambenog prostora. Zadovoljavaju sve principe estetike, prirodnost, jednostavnost i jedinstvenost.

Kokedama je saksiranje biljaka u lopticu od mahovine, koju možete smestiti u činiju ili postaviti da visi u vazduhu.  Stil potiče iz vekovne tradicije pravljenja bonsaija, postavljenog na ukrasnom tanjiru, kako bi se istakao elegantni korenov sistem.  Kako je vreme prolazilo, mahovina bi se nakupljala na korenu biljke, poboljšavajući prikaz, što je navelo na ideju pravljenja kokedama.

Kokedama se zaliva u zavisnosti od vrste same biljke, u skladu sa njenom potrebom. Zamija zahteva retko zalivanje.
Zaliva se potapanjem cele kugle u vodu na oko pola sata, u zavisnosti od veličine biljke. Nakon vađenja iz vode okačite kokedamu da se potpuno ocedi, posle čega je možete vratiti na mesto.

Pored zalivanja, osvetljenje je ključni faktor u rastu biljaka. Sve o tome možete pročitati u tekstu ovde.

Danas se kokedama izrađuju u sferne oblike i često se prave sa sobnim biljkama, a ne sa drvećem i grmljem, tradicionalnim biljnim materijalima bonsai stila.

Postale su posebno popularne, možda zbog svoje osobine da štede prostor, viseće kokedame ne zauzimaju dragoceni prostor na podu ili polici.

Razmnožavanje zamije

Razmnožavanje biljke praktikujte da obavite na početku vegetacije, to je kasna jesen ili rano proleće. Zamija se razmnožava iz lisnih reznica ili deljenjem rizoma.

Razmnožavanje iz lista

Razmnožavanje podelom

Da li je zamija toksična?

Lišće biljke toksično je i za ljude i za kućne ljubimce. Ako se proguta može izazvati dijareju, povraćanje i peckanje u ustima.

Biljni sok može izazvati iritaciju kože, tako da pri radu sa biljkom koristite rukavice.

Simbolika Dragulja Zanzibara

Zamija je zvanično biljka horoskopskog znaka Riba. Poznate po svojoj osetljivosti, Ribama je potrebna biljka u kući na koju mogu da se oslone, lojalna zamija je savršen izbor.

Kao simbol prosperiteta, zamija je biljka koja će usrećiti Ribe. S obzirom na empatičnu prirodu ovog znaka, sigurno zaslužuju sreću koju im biljka može doneti.

Iako biljka nije imala značajnu ulogu u drevnim civilizacijama, čak ni u viktorijansko doba, danas joj se pripisuje simbolika vezana za stabilnost i prosperitet.

Listovi biljke okrenuti ka nebu simbolizuju rast i stalni napredak.

Izdržljivost biljke izražava dugovečnost.

Istovremeno nas uči da nastavimo, i kada su okolnosti nepovoljne.

U nekim kulturama se smatra da ima nešto magično u sebi, jer koja biljka može da preživi u najekstremnijim uslovima, nedostatka svetlosti i vode.

Poklonici Feng Šuija zamiju tretiraju kao magnet za novac, biljku koja može pomoći da se privuče bogatstvo.

Iako se ovo odnosi na finansijsko bogatstvo, takođe znači da može povećati i duhovnu snagu.

Najstarije živo biće na planeti

Četinasti bor (Pinus longaeva)

Najstarije živo biće na planeti Četinasti bor (Pinus longaeva)

Visok preko 9 metara, sa kvrgavim stablom i vetrom uvijenim granama, u Velikom basenu živi najstariji organizam na planeti Zemlji.

Ovo neopisivo čudo prirode staro je preko 5.000 godina! Bilo je sadnica pre nastanka Velike piramide iz Gize, a njegovo korenje starije je od Stounhendža.

Šta je tajna dugog život?

Savršeni uslovi za rast: Neplodne pustare?

Oblikovani jakim vetrovima, snegom i kišom, četinasti borovi rasli su gledajući uspone i padove velikih imperija, prolazeći od ledenog doba do katastrofalnih vulkanskih erupcija preživeli su sve surovosti uslova rasta.

Ova drevna stabla rastu na neplodnim, beživotnim planinskim obroncima sa veoma malo padavina, sa malo ili nimalo hranljive zemlje, gde su mučno duge i hladne zime.

Ali ta brutalna okolina je ustvari veliki deo uspeha njihovog preživljavanja. Kako? Tako što nijedna biljna vrsta nije uspela da preživi u tim uslovima, i sve ograničene hranljive materije iz zemlje koristili su samo oni, a stenoviti pejzaž štitio ih je od razornih požara.

Zbog loših uslova drvo sporo raste, zbog čega proizvodi guste grane, koje su mnogo otpornije na propadanje i oštećenja od raznih mikroba.

Zbog surovosti staništa drveće raste udaljeno jedno od drugog, tako da udar groma može da ošteti ili zapali jedno drvo, ostala stabla ostaće bezbedna.

Ono što im je najdragocenije jeste adaptacija na sušu. Ovi borovi mogu da prežive i najveće suše tako što pređu u stanje mirovanja. U hibernaciji mogu ostati godinama, ponovo se bude kada njihovo korenje oseti vlagu od kiše ili snega.

Seme u šišarkama dostiže svoju zrelost tek nakon 30 do 50 godina, jer se samo drvo bori za opstanak, a ne za razvoj.

Biti ili ne biti lep, visok, vitak?

Priča o čudesnom Prometeju

Četinasti borovi su najstarija poznata živa drveća. Uglavnom rastu uvrnutog stabla, na stenovitim visinama. Koreni stabla hrane samo deo drveta iznad njih. Kada jedan koren odumre umire samo deo drveta iznad tog korena. Tako da je uobičajeno videti drvo sa živim i sa suvim sektorom.

U Viler Piku (Wheeler Peak), Novi Meksiko, postojalo je drvo, koje su obližnji planinari zvali Prometej, baš na mestu na kojem je geograf Donald R. Currey, 1964. godine planirao da vrši istraživanja geoloških problema ledenog doba.

On je dobio dozvolu od Šumske službe SAD da uzme uzorke jezgra iz brojnih četinastih borova, da bi dobio saznanja o karakteristikama ledenog doba. Zbog svoje starosti, za naučnike ova stabla su kao klimatski trezori, jer čuvaju hiljade godina vremenskih podataka u svojim godovima.

Naučnik je naišao na Prometeja, drvo za koje je verovao da je staro više od 4.000 godina. Međutim, Prometej je ubrzo dočekao svoj kraj. Razna su nagađanja kako je došlo do toga. Nagađa se da su instrumenti bili u kvaru, neko čak smatra da je naučnik bio nevešt u uzimanju uzoraka tako debelog drveta. Neki su mišljenja da je geografu potreban ceo presek drveta da bi bolje ispitao godove. Prava istina se verovatno nikada neće saznati, ali se zna da je Donald imao dozvolu od Šumarske službe da poseče drvo.

Kasnijim brojanjem prstenova otkrilo se da Prometej ima 4.862 prstena. Zbog teških uslova u kojima drveće raste, prsten se nije formirao svake godine, i zbog toga je Prometej procenjen na 4.900 godina, kao najstarije poznato drvo.