Pamuk-da li ste znali da je biljka pamuka voće?
Očarana suvom, dekorativnom granom pamuka došla sam do mnogo zanimljivih činjenica o samoj biljci, kao i to da je pamuk ustvari voće. A evo i kako.
- Kada biljka procveta, cvet ostaje otvoren samo 24h.
- Za to vreme cvet mora biti oplođen, da bi proizveo seme, oko koga će se pričvrstiti pamučno vlakno.
- Plod koji se tada razvija je ustvari koštica, koja sadrži 32 nezrela semena.
- Košulja, kasnije onaj osušeni deo, se smatra voćem jer sadrži seme
- Unutar košulje formiraju se pamučna vlakna.
- Svaki plod sadrži oko 500.000 vlakana pamuka, a svaka biljka na sebi može da ima 15 do 20 plodova.
Simbolika cveta pamuka
Simbolika cveta pamuka različita je u raznim kulturama. Međutim ideja prosperiteta, porodice i sreće prepliće se u celom svetu. Blagostanje i bogatstvo takođe se vezuju za cvet pamuka.
- U korejskoj kulturi pamuk simbolizuje sve ono što je vrhunsko, a najčešće značenje cveta pamuka je ljubav vaše majke.
- U Japanu cvet pamuka smatra se simbolom braka, savitljiv, mekan, a opet neverovatno jak. Nalik cvetu pamuka brakovi treba da budu puni ljubavi, ali i da budu u stanju da prođu čitav niz promena. Takođe ojačava poriv da sledite jedno drugo, bez obzira na sve.
- U tradiciji Indijanaca značenje cveta pamuka ima tendenciju ka magiji. Smatraju ga simbolim sreće, isceljenja i zaštite. Takođe, ovu biljku povezuju sa kišom, na kraju i sa ribolovom.
- U Indiji simboliku pamuka vezuju za uspeh u materijalnom svetu. Filozof Šri Aurobindo metafizički simbolizam biljke definiše kao ‘najmaterijalniji vitalni’. On smatra da je cvet simbol fizičkog tela, te tako postaje simbol životne snage, rasta i kretanja.
- U duhovnom smislu simbol je nematerijalnog bogatstva, kao blagoslov od Boga. Duhovno buđenje, kada bi trbali da prebrojite sve čime ste blagosloveni, i budete zahvalni za sve dobro što vam nadolazi.
Značenje cveta pamuka kao opšteg blagostanja traje i danas.
Tradicionalno u mnogim zemljama pamuk se poklanja na drugu godišnjicu braka, ili veze.
To je znak da poklonik neguje prisustvo svog partnera u svom životu.
Kao i želju da brak, ili veza, budu kao pamuk, mekani i nežani, a opet dovoljno čvrsti da izdrže million promena u jednom odnosu.
Cvet pamuka može biti izuzetan poklon majkama, jer simbolizuje lepotu majčinske ljubavi.
U korejskim dramama pamuk se pojavljuje kao simbol učenja o porodici i postojanju ljubavi.
U suštini, pamuk je savršen poklon da pokažete zahvalnost nekome koga volite, kao i poštovanje nekome koga neizmerno cenite.
Cvet pamuka je pokazatelj da negujete one u vašim životima.
Prva poznata upotreba pamuka datira od čak 6.000 godina pre nove ere! Fragmenti tkanina pronađeni su u civilizaciji doline Inda, i smatra se da je prethodila Mesopotamiji i egipatskim faraonima.
Industrijska revolucija 18. veka pokrenula je proizvodnju na različite načine, ali fascinantno je koliko dugo pamuk postoji. Štaviše, vodi se od drevnog Perua, oko 8.000 godina pne.
Teksas iz Nima, džins iz Đenove
Nesumnjivo je da su nam teksas i džins sinonimi, koji idu uz sliku Džona Vejna, kauboja i Divljeg zapada.
Verovatno mali broj ljudi zna da teksas nije džins, da džins nije teksas, i da ni jedna, od ove dve tkanine nije poreklom iz Amerike.
Tkanina poznata kao džins proizvodi se od vune i pamuka.
U istorijskim knjigama iz 15. veka navodi se da ova tkanina potiče iz italijanskog grada Đenove.
Teksas se proizvodio od vune i svile, u malom francuskom gradiću Nimi.
Porast cene vune, i dostupnost pamuka krajem 18. veka, doveli su do promene sastava tekstila, koji se od tada proizvodi od čistog pamuka.
Razlika između teksasa i džinsa je zadržana, ali se sastoji u tome da se teksas tka od jednog belog konca i jednog obojenog, dok se džins tka od dva konca u boji.
Zanimljive činjenice o pamuku
- Pamuk i njegovi nusproizvodi koriste se, između ostalog i za proizvodnju novčanica, margarina, gume i medicinskih materijala.
- U svetu postoji preko 50 vrsta pamuka
- Nekultivisane vrste mogu da porastu i do 6 metara visine
- Pamuk može da apsorbuje vodu do 25 puta svoje težine
- Pamuk je jedinstvena kultura po tome što je i hrana i vlakno
- U proseku godišnje, proizvođači u Australiji proizvedu pamuka za odeću za 500 miliona ljudi
- Sorte prirodno obojenog pamuka dolaze u nijansama crvene, roze, zelene, žute, bež, ljubičaste, pa čak i sa printom tigra i leopard
- Od nicanja biljke do branja prođe oko 180 dana.
- Pre industrijske revolucije pamučne tkanine su bile šarene, jer se nije mogla postići nepromenljivost u boji.
- Ulje od semena biljke pamuka koristi se kao preliv za salatu. Koristi se i u kozmetičkim preparatima, sapunu, svećama i mnogim drugim proizvodima.
Pamuk je najstarije poznato prirodno vlakno na svetu.
Reciklaža pamuka
Ekološki prihvatljiva tkanina, nažalost za sobom ostavlja ekološku katastrofu. Možda je ovo grubo rečeno, ali činjenica je da globalna proizvodnja pamuka zahteva milijarde tona đubriva, pesticide i herbicida, i nezamislive količine vode.
U novije vreme većina useva je od genetski modifikovanog semena pamuka, čime je smanjena upotreba pesticide.Kao i pojava organskih useva, gde se uopšte ne koriste hemikalije, što je utešno znati.
Pozitivni aspekti, su i činjenice da se pamuk može reciklirati, i da će se bačen kao đubre prirodno razgraditi, relativno brzo.
40% odeće na svetu napravljeno je od pamuka. Poznato je da je modna industrija jedan od najvećih svetskih zagađivača, stvarajući veliku količinu otpada, emisije ugljenika, zagađenje i potrošnju vode.
To je dovoljno činjenica, da nam svima bude jasno, da je recikliranje pamuka neophodno.
Recikliranjem se korišćeni proizvodi pretvaraju u nove materijale. Prerađeni pamuk pravi se od postpotrošačkog ili postindustrijskog otpada.
Mnogi ekološki osvešćeni modni brendovi koriste ove tkanine za kreiranje održivih proizvoda.
Reciklaža jedne tone pamuka uštedi 765 kubnih metara vode.
Biljna katastrofa
Stogodišnja borba sa žiškom, insektom koji napada pamuk, u SAD urodila je štetom od 22 milijarde dolara.
Insekt se kretao od 60 do 250 km godišnje, i preplavio je sve regione gde se uzgajao pamuk.
Ostao je najrazornija štetočina pamuka u Americi.
Proizvođače pamuka koštao je preko 13 milijardi dolara.
Tajanstvena genetika pamuka
Domaće i divlje vrste pamuka pripadaju rodu Gosipium.
Ovaj rod ima više od 50 različitih vrsta, koje se kreću od veličine drveta, pa sve do malih žbunastih biljaka.
Biolozi su grupisali biljke u rod Gosipium na osnovu zajedničkih osobina.
Kada je početkom 19. veka DNK ušao u igru, genetičari su primetili jednu veoma čudnu stvar. Neke vrste pamuka, uključujući planinski i Pima pamuk imale su po dva kompleta genoma. Ne znam šta su genomi, ali ono što je ovde neverovatno je da ti genomi potiču od dve roditeljske vrste, koje su udaljene hiljadama kilometara, koje čak razdvaja i jedan okean. Jedna roditeljska vrsta živi u Africi, a druga u Americi.
Istraživači su došli do zanimljivih otkrića, ukoliko vas to zanima, sve možete pročitati ovde.
Mistična indigo boja
Mnogi mali farmeri, iz nerazvijenih zemalja nemaju novčanih sredstava za skupe tehnološke procese tkanja i farbanja pamučnog prediva. Sve radnje obavljaju na tradicionalni, viševekovni način.
Tako da i danas pamuk farbaju prirodnim bojama, na biljnoj bazi, dobijene od semena, lišća, cveća, voća, korenja i smole insekata.
Prirodno bojenje je zahtevna umetnost. Majstori koji farbaju znaju koja će supstanca, ili kombinacija supstanci, dati određenu boju. Proces zahteva veliku veštinu da bi predivo dostiglo ujednačenost i intezitet boje.
Pravljenje indigo boje je drevna umetnost, i prožeta je mitovima.
Žene koje imaju menstruaciju drže se podalje od tegli u kojima se nalazi indigo boja, iz straha da ne uznemire “duh indiga” i učine boju beskorisnom.
Pravljenje indigo boje zahteva veliku umešnost. Prirodni indigo ne sadrži toksične metale, i veruje se da su tkanine obojene prirodnim indigom dobre za kožu.
Konvencionalni vs organski pamuk
Aralsko jezero, nekada 4. po veličini na svetu, danas je simbol uništenja prirode. Na hiljade hektara nesavesno posađenih plantaža pamuka dovelo je do ove ekološke katastrofe, čije su posledice po ljudsko zdravlje nemerljive.
Mnogi aktivisti apeluju na postepeno ukidanje konvencionalnog pamuka, i ulaganje u daleko održiviji organski pamuk.
Modnu industriju, takođe povezuju sa ovom devastacijom životne sredine. Modni creator i ekolog Katarin Hamnet navodi da “Konvencionalni pamuk, za razliku od organskog, mora da bude jedno od najneodrživijih vlakana na svetu. Konvencionalni pamuk dovodi do velike potrošnje vode, kao i korišćenja ogromne količine pesticide, koji ugrožavaju živote hiljadama farmera, širom sveta”.
“Možemo se fokusirati na parisku Nedelju mode, ili možemo da delujemo da spasimo naš svet. Ignorisati ulogu industrije u gubitku Aralskog jezera, znači ignorisati uništenje naše planete”.
Sonja Janičić
Autor
Jedna pamučna majica potroši do 2.700 litara vode.
Dok živimo u nadi da će organska proizvodnja u svetu jednog dana zaživeti 100%, postoji nešto što kao jedinke i pojedinci možemo da uradimo.
Kupovati manje, samim tim bacati manje.
Pre kupovine, zapitati se da li nam je to nešto zaista potrebno.
Nakon svih ekoloških katastrofa, ako bi promenili životne navike, po principu Zero Waste, makar i u procentu koji je merljiv kao „statistička greška“ priroda bi nam bila veoma zahvalna.
Naše male promene, za planetu Zemlju su veliki događaj.
