KOKEdama, živa umetnost

Kokedame su one atraktivne kugle od mahovine iz kojih rastu razne biljke. Čak i da nikada niste čuli za Kokedame, sigurna sam da ste ih mnogo puta videli na društvenim mrežama.

Šta je kokedama?

Netradicionalni način gajenja biljaka potekao je iz Japana. Kokedama je saksiranje biljaka u loptu od mahovine, koju možete smestiti u činiju, ili da visi s plafona, zida, ukrasne grede ili u nekom potpuno neupotrebljivom ćošku.

Stil potiče iz vekovne tradicije pravljenja bonsaija, gde je akcenat isticanje elegantnog korenovog sistema. Kako je vreme prolazilo, mahovina se nakupljala na koren biljke, što je poboljšavalo izgled aranžmana. Tako je i došlo do ideje pravljenja kokedama.

Danas se kokedame izrađuju u sferne oblike, i uglavnom se prave sa sobnim biljkama, a ne sa drvećem i grmljem, tradicionalnim biljnim materijalima bonsai stila.

Postale su posebno popularne, možda zbog sposobnosti da štede prostor, viseće kokedame ne zauzimaju dragoceni prostor na stolu ili polici.

Vabi-sabi filozofija

Japanska veština pravljenja kokedama zasniva se na tradicionalnoj vabi-sabi filozofiji, koja insistira na uvažavanju nesavršenosti i prihvatanju prirodnih ciklusa života.

Vabi-sabi estetiku odlikuju jednostavnost, jedinstvenost, prirodnost i sirovost. Koncept vabi-sabija je pronalaženje savršenstva u  nesavršenom. Kokedama je živo umetničko delo, koje u potpunosti predstavlja savršenu nesavršenost.

Benefiti kokedama

Forma kokedame daje biljkama sasvim novi izgled. Moderan, elegantan, prirodan i nepretenciozan. Videti kokedamu, znači poželeti je.

Uz to kokedame poseduju i neke prednosti, za nas veoma važne.

Prečišćavanje vazduha

Mnoge studije ukazuju na to koliko su biljke važne u ulozi prečišćivača vazduha. Međutim novija istraživanja, u kojima NASA prednjači, otkrivaju da se filtracija toksina iz vazduha nalazi pretežno u korenu biljke i povezanim mikroorganizmima u tlu.

Virusi, bakterije i organske hemikalije iz vazduha lepe se na mahovinu, koja ih pretvara u novu biomasu.

Onda postaje logično da će biljka pre iskoristiti funkciju korena u potpuno prirodnoj saksiji, od mahovine, nego u plastičnoj, ili u saksiji od nekog drugog materijala.

Regulisanje vlage u prostoriji

Jedan od korisnih atributa mahovine je njena sposobnost da održava relativan nivo vlažnosti u vazduhu. Apsorbuje vlagu iz vazduha kada je vlažnost visoka, a zatim je vrati kada je vlažnost niska.

Štede prostor

Značajna prednost biljaka u kokedami je da štedi mnogo prostora. Najviše zbog činjenice da se može okačiti da visi bilo gde. Tako možete postati vlasnik impozantnog visećeg vrta, koji će svakom prostoru dati nestvaran izgled urbano tropstog stila.

Zen filozofija

Koncept umetnosti japanskog baštovanstva ima za cilj da pruži osećaj smirenosti, spokoja i koncentracije.

Stvaranje estetskog momentaima ima na umu da spoji lepotu i moć prirode. Zen se proširio po Japanu sa usponom klase samuraja, nicali su vrtovi korišćeni za opuštanje, meditaciju i isključenje iz užurbanog spoljnjeg sveta.

Bašte osmišljene da pomognu čoveku kultivisane su u skladu sa poštovanjem životne sredine, što je bilo od suštinskog značaja.

Bez obzira koliko prostora imamo na raspolaganju, uvek možemo da izgradimo sopstvenu verziju tradicionalne zen bašte, koristeći biljke u mahovini.

Kako negovati kokedamu?

Održavanje kokedama uglavnom se karakteriše kao veoma lako. Međutim kokedama je živo biće i potrebna joj je nega, koja je drugačija od nege standardno posađene biljke, ali da li je laka za održavanje, ipak procenite sami.

Zalivanje kokedame

Pošto je sa svih strana izložena vazduhu, pogotovo ako visi, supstrat i mahovina osuše se brže i temeljnije. Samim tim ako je neku biljku potrebno zaliti jednom u 15 dana, istu tu biljku u formi kokedame treba zaliti jednom nedeljno.

U zavisnosti od vrste biljke u kokedami određujete i tempo zalivanja.

Tako ćete npr. sukulente, zamiju, kaktuse i slične biljke u kokedami zalivati ređe, dok npr. alokasija, anturijum ili paprat zahtevaju češće zalivanje.

Da bi mahovina kokedame izgledala uvek sveža, poprskajte je otprilike jednom nedeljno. Ali u zavisnosti gde kokedama stoji, biće potrebno češće ili ređe orošavanje mahovine, što ćete sami ustanoviti posmatranjem mahovine.

Kako zaliti kokedamu?

Kokedame se zalivaju potapanjem cele kugle u posudu sa vodom. Kada je zalivate uverite se da je lopta potpuno potopljena. Mehurići vazduha koji se pojave su znak da kokedama ‘pije’ vodu, mada možda neće uvek biti vidljivi.

  1. U dublji sud sipajte vodu, odstojalu, flaširanu ili kišnicu, i potopite celu kuglu
  2. Kokedamu držite 5 do 10 minuta u vodi, za veće biljke, ili ako je supstrat veoma suv, možda će biti potrebno i do pola sata
  3. Kada je izvadite iz vode postavite je u sudoper, ili na neko mesto gde će se ocediti višak vode iz kokedame. Biće potrebno dva, tri sata za to, mada to zavisi i od same veličine biljke. Možete blago stisnuti loptu sa svih strana, da istisnete višak vode i ubrzate vreme ceđenja

 

Sada kokedamu možete vratiti na svoje mesto

Biljka u kokedami će razgovarati sa vama

Veoma brzo ćete razviti osećaj kada je potrebno zalivanje, samim posmatranjem svoje kokedame.

Najlakši način da utvrdite da li je potrebno zalivanje je da osetite njenu težinu, ako je kugla veoma lagana vreme je za potapanje.

Loptica mahovine će vam u nekom trenutku izgledati suvlja, to je takođe znak da je vreme da je zalijete.

Ako vrhovi listova vaše biljke postanu smeđi i krhki, vreme je za zalivanje.

Požutelo lišće ili pojava plesni na mahovini znak je da ste kokedamu prezalili, ili da se nepravilno cedilla.

Ali ne brinite, u tom slučaju oštrim makazama uklonite oštećene listove, kao i plesan sa mahovine.

Mesto na kome se plesan pojavila isprskajte sa 3% hidrogenom. Vaša kokedama će, najverovatnije nakon ovog tretmana biti u redu.

Prihrana kokedame

S obzirom da se biljka u kokedami ne presađuje potrebno je dodati malo hranljivih materija. Sa druge strane, ne treba da forsiramo brz rast biljke, jer je poželjno da što kasnije preraste svoju loptu od mahovine.

Prihranjivanje se vrši dodavanjem tečnog đubriva u vodu, prilikom zalivanja kokedame.

Tečno đubrivo koristite u količini duplo manjoj od preporučene, i duplo manje puta od navedenog na uputstvu.

Vrstu đubriva odredite prema potrebama same biljke. Ukoliko je u pitanju biljka koja cveta, koristićete prihranu za cvetnice, u suprotnom koristite prihranu za lisno dekorativne biljke.

Za kaktuse, sukulente i sve vrste bromelija koristite namensku prihranu za ovu vrstu biljaka.

Orezivanje biljke u kokedami

Vremenom će biljka postati prevelika za veličinu lopte u kojoj se nalazi. Kada se to desi biljku možete orezati, ili čak prepoloviti.

Možete je presaditi u  saksiju, ili prepakovati u veću kokedamu.

Neke biljke rastu veoma sporo, kao što su kaktusi i sukulenti, tako da je verovatno da ćete kokedame sa ovom vrstom biljaka imati godinama, bez da prerastu svoju kokedamu.

Rast ostalih vrsta kokedama, kako je već navedeno, kontrolisaćete slabijom prihranom, tako da ćete i u vrstama biljaka, koje rastu brže takođe uživati godinama.

Vlažnost vazduha

Kokedami je potreban visok nivo vlažnosti da bi se osećala dobro. Zimi kada se uključi grejanje to može biti veći problem. Tada mnoge biljke, posebno one sa tanjim listovima mogu pokazati znake da im to ne prija.

Idealna vlažnost okoline je oko 50%. Ova visina vlažnosti dobra je i za naše zdravlje. Jedan od načina da se poveća nivo vlažnosti u vazduhu jeste postavljanje difuzera za vlaženje vazduha.

Samoj kokedami možete obezbediti više vlažnosti u njenom mikro prostoru tako što ćete je postaviti u posudu, napunjenu kamenčićima i vodom.

Tom prilikom vodite računa da lopta sedi na kamenju, ali da ne dodiruje vodu.

Postavljanjem kokedame na tacnu ispunjenu kamenčićima i vodom obezbeđujete dodatni nivo vlažnosti oko same biljke, čime ujedno dobijate i poseban izgled aranžmana.

Lokacija

Razne vrste biljaka imaju različite potrebe za osvetljenjem, temperaturom i vlažnošću, kao i one koje opstaju na suncu ili im je potrebna hladovina.

Svaka biljka zahteva svoju sopstvenu klimu i mikroklimu da bi pronašla balans za optimalan rast.

Položaj kokedame odredićete u zavisnosti od vrste biljke koja je u nju posađena.

Biljke koje spadaju u grupu heterotrofa održavaju se sa manje svetlosti. Neke od tih biljaka su:

Sanseverija

Zlatna puzavica

Zeleni ljiljan

Zamija

Dracena

Spatifilum

Maranta

Biljke kojima prija jako osvetljenje, i delimično u toku dana izlaganje jakom suncu su:

Kaktusi

Sukulenti

Aloje

Biljke nalik bonsai drveću, kao što su pahira ili pustinjska ruža

Koliko je svetlost važna za sobne biljke, na koji način utiče na tempo zalivanja, i kako odrediti intezitet osvetljenja možete pročitati u tekstu ovde.

Kao i sve biljke, tako i kokedame, izbegavajte da ih postavljate u blizini izvora toplog ili hladnog vazduha, poput klima uređaja, radijatora i sl.

Nega mahovine

Može se desiti da vremenom mahovina na kokedami postane smeđa.

To će se desiti ako se previše osušila, ili ako je bila previše zalivena, odnosno da je proces sušenja, nakon zalivanja trajao predugo, što je onemogućilo mahovini da diše.

Hlor iz vode takođe može uticati na to da mahovina požuti, tako da za potapanje kokedame uvek koristite odstojalu vodu, flaširanu ili kišnicu.

Mahovina voli blago vlažno i senovito okruženje. Njena moć je u tome što je veoma otporna i teško je možete ubiti. Tako da postoje velike šanse da podmladite požutelu mahovinu.

Da bismo oživeli mahovinu potrebno je da stvorimo okruženje koje joj je potrebno za rast, a to je da imitiramo mini staklenik.

To ćemo uraditi tako što ćemo kokedamu staviti u providnu kesu, unutrašnjost naprskati vodom, samo toliko da se unutrašnjost ovlaži, i sve tako ostaviti nedelju dana.

Za to vreme trebalo bi da primetite kako se mahovina podmlađuje, odnosno počinje da zeleni.

Ako korenje preraste mahovinu?

Ponekad korenje može da izbije iz kugle mahovine, ako se to dogodi možete ih ostaviti tako, to neće uticati na biljku, a celoj slici može dati zanimljiv izgled.

Ukoliko vam taj prizor nije baš omiljen uvek ih možete podrezati do osnove mahovine.

Za nekoga bi to bilo možda stresno, u tom slučaju posadite kokedamu u saksiju, sa svom mahovinom, i rešili ste problem.

I na kraju možete kupiti set za obnavljanje kokedame, na sajtu, u Prodavnici, i uživati u procesu sopstvenog kreativnog rada

Kako da sami napravite kokedamu?

 

Priprema Materijala

 

  1. Odaberite odgovarajuću biljnu vrstu koju želite da gajite u kokedami.
  2. Odaberite supstrat namenjen biljci koju ste odabrali. Spisak biljaka i supstrata za svaku biljnu vrstu možete pogledati ovde.
  3. Obezbedite suvu mahovinu, ovde.
  4. Pripremite čvrst konac i makaze.

Korak 1: Priprema Supstrata

Od odabranog supstrata napravite loptu uz postepeno dodavanje vode. Dobijena mešavina ne treba da bude previše rastresita a ni previše čvrsta.

Korak 2: Priprema biljke

Pažljivo izvadite biljku iz saksije i nežno odstranite višak zemlje s korena. Ovaj korak je ključan za pravilno formiranje kugle.

Postavite biljku u središte supstrata i pažljivo oblikujte kuglu oko nje.

Korak 3: Formiranje kokedame

Suvu mahovinu obmotajte oko lopte. Za lakše rukovanje mahovinom navlažite njen unutrašnji deo prskalicom

Korak 4: Fiksiranje mahovine

Upotrebite konopac ili vrpcu kako biste čvrsto umotali kuglu.

Oblikujte kuglu u ravnomernu sferu i učvrstite je konopcem. Pazite da ne stegnete previše kako biste omogućili biljci da nesmetano raste.

Ako vam nije po volji da se bavite motanjem i premotavanjem materijala, Možete poručiti već napravljene kokedame.

Lični stav

Zamišljajući svet u kome su ljudi više povezani sa prirodom nastaviću da promovišem blagostanje koje pružaju ova, i slične tehnike gajenja biljaka, zarad našeg mentalnog, fizičkog i emocionalnog zdravlja.

Uopšteno rečeno, kokedama je mikrokosmos, koji nam omogućava da ostanemo povezani sa prirodom, od koje smo nasilno i neprirodno odvojeni.

U konceptu japanske filozofije, kokedame u sebi nose sve principe estetike, prirodnost, spokoj i jednostavnost.

Hvala na čitanju

Možda će vas zanimati

error: Content is protected !!