Sobne biljke za bolji život, ključne prednosti

Sobne biljke ne samo da čine naše domove i radni prostor vizuelno lepim, već čine da se u njemu osećamo veoma dobro.

Ključne prednosti sobnih biljaka, prema naučnim studijama

Povećaju kreativnost, produktivnost i koncentraciju.

Često navođena studija pokazala je da studenti u kompjuterskoj sobi rade 12% brže kada su okruženi biljkama, i da su bili pod manjim stresom kada su im biljke bile u blizini.

U jednoj studiji, između ostalih zadataka, tražilo se od zaposlenih da naprave kreativne asocijacije na određene reči. Ispitanici su bili kreativniji u prisustvu biljaka.

Takođe je dokazano da prisustvo biljaka u random prostoru smanjuje odlazak na bolovanje i povećava produktivnost.

Smanjuju stres i umor.

Studija objavljena u časopisu Journal of psihological anthropologi pokazala je da biljke u vašem domu ili kancelariji mogu učiniti da se osećate opuštenije i ralaksirano.

Učesnici u studiji su dobili dva različita zadatka. Presađivanje sobnih biljki i da završe određeni zadatak na kompjuteru. Nakon svakog zadatka istraživači su merili biološke faktore. Otkrili su da je zadatak baštovanstva u zatvorenom smanjio odgovor na stres kod učesnika.

Za razliku od zadatka na kompjuteru, koji je izazvao povišen broj otkucaja srca i krvni pritisak, bez obzira što su učesnici u studiji bili mladići navikli na rad na kompjuteru.

Zaključak istraživanja je da rad sa biljkama može smanjiti i fiziološki i psihološki stres.

Sobne biljke mogu da poboljšaju kvalitet vazduha u prostoriji, tako što apsorbuju toksine.

Istraživanja fitoremedijacije (reč koja se koristi za biljke koje mogu znatno da očiste zagađivače iz prostorije) počela su sa NASA-inom studijom iz 1980-te godine.

Naučnici su tada bili u istraživanju načina da poboljšaju kvalitet vazduha u zatvorenoj svemirskoj letilici. Došli su do zaključka da korenje biljaka značajno smanjuje isparljiva organska jedinjenja.

Rezultate tih studija, naučnici širom sveta su potvrdili, ali i doveli u pitanje.

Naime, vremenom se došlo do otkrića da bi bio potreban veliki broj biljaka da bi se postigla efikasnost prečišćavanja vazduha.

Usaglašeni su da bi bilo potrebno oko 10 biljaka na jedan m².

Biljke poboljšavaju kvalitet vazduha na još neke načine:

Kroz proces fotosinteze biljke apsorbuju ugljen-dioksid a oslobađaju kiseonik.
Vršenjem transpiracije biljke oslobađaju vlagu, putem lišća, i tako povećavaju vlažnost.

Terapeutski učinak sobnih biljaka

Biljke mogu da povećaju imunitet i toleranciju na bol.

Pacijentima koji mogu da gledaju u biljke i cveće može biti ubrzan oporavak od bolesti, povrede ili operacije.

Rezultati istraživanja otkrili su da je osobama koji se oporavljaju od operacija potrebno manje lekova protiv bolova, i da su imali kraći period oporavka.

Ova istraživanja su izvedena u bolničkim okruženjima, pretpostavka je da se isti efekat dobija i u kućnim uslovima.

Biljke mogu da deluju terapeutski.

Hortikulturna terapija postoji vekovima, a poslednjih godina pronalazi svoj put i u moderni svet.

Istraživači su koristili hortikulturu kao terapiju kod osoba koje boluju od depresije, anksioznosti i usamljenosti, što je rezultiralo pozitivnim efektom kod obolelih.

Medicinska klinika Cornbrook Medical Practice je prva pokrenula pilot šemu prepisivanja biljaka kao terapiju pacijentima sa simptomima depresije i anksioznosti umesto recepta za lekove.

Pokazalo se da osobe koje se bore sa lošim raspoloženjem veoma dobro brinu o biljci, pre nego je vrate u ordinaciju, zbog prenošenja u zajedničku baštu.

Dr Philippa James je izjavila “ Sada postoji mnogo dokaza o tome kako dva sata nedeljno, u zelenom prostoru mogu da podignu raspoloženje, a onda to ima i fizičke, mentalne i emocionalne koristi. To je nešto što moramo da iskoristimo“.

Šta je to u biljkama i prirodi što nas čini srećnima?

Da li ste se ikada zapitali zašto imate osećaj smirenosti kada ste okruženi zelenilom?

Filozofi i naučnici vekovima proučavaju urođenu vezu ljudi sa florom i faunom. Biolog, Edvard Vilson je u svojoj knjizi Biofilija pisao o svojoj hipotezi biofilije. On smatra da svi ljudi poseduju urođenu sklonost da traže vezu sa drugim oblicima života. Bilo da su to drugi ljudi, priroda ili životinje, i da je ta veza duboko ukorenjena u našoj biti.

Mnoge studije ukazuju na to da se u kontaktu sa zelenom površinom poboljšava naše blagostanje. Vreme provedeno u prirodi smanjuje naš mentalni umor, i povećava našu samosvesnost.

Danas, više vremena nego ikada pre, provodimo u zatvorenom prostoru, čak 90%, i to nam izgleda normalno. Ali, u odnosu na ljudsku istoriju, gde je naša potreba za vezom sa prirodom duboko ukorenjena u naš DNK, to nije normalno.

Socijalni psiholog, Erih From, prvi je ustanovio teoriju o biofiliji. Ono što je prepoznao, jeste da biljke, vazduh, voda i životinje igraju suštinsku ulogu, ne samo u našem opstanku, već i u našem emocionalnom blagostanju.

Hipoteza o biofiliji sve više dobija na svom smislu. Urbane sredine nastavljaju da rastu, a mi bivamo više okruženi tehnologijom nego prirodom i jedni drugima.

Misterija, uzbuđenje i spokoj koji osećamo u prirodi su nezamenljivi

Međutim, sobne biljke, iako nisu zamena za magiju na otvorenom, mogu nam pružiti slične prednosti. Čak i kratko izlaganje prirodi, poput dodirivanja pravog lišća, ili mahovine može izazvati umirujući efekat.

Prisustvo sobnih biljaka u kancelariji i radnim prostorijama povećava radni učinak, smanjuje stres kod zaposlenih i odsustvovanje sa posla.

Svakako, činjenica je da su koristi koje imamo od sobnih biljaka veoma impresivne, i nikako ne možemo osporiti moć koju imaju.

Pokušajte sledeći put, kada uzmete telefon da skrolujete, da izađete u šetnju obližnjim parkom, ili još lakša opcija, da poverite svoje sobne biljke.

Briga o našim zelenim cimerima: ključ za psiho-fizičko zdravlje

Očigledno je da od naših zelenih cimera imamo velike mentalne prednosti, ali sam čin brige o njima je stepen više u očuvanju našeg psiho-fizičkog zdravlja.

Dakle, sledeći put kada budete zalivali vaše biljke, usporite i zaista se usredsredite na ono što radite. Udahnite, divite se lišću, dodirnite ih, razgovarajte sa svojom biljkom, zašto da ne? Pa ljudi razgovaraju sa svojim kućnim ljubimcima, ako biljku doživite kao svog kućnog ljubimca biće vam najnormalnije da razgovarate sa njom. Probajte, i otkrićete sasvim novu dimenziju gajenja biljaka. To će značiti i vama i vašim biljkama.