Sve što je potrebno da znate o zamiji
Zamija je tropska višegodišnja biljka, poreklom iz Afrike, koja je poslednjih godina zauzela primat u izboru sobnih i kancelarijskih biljaka. Popularnost je stekla zbog svoje tolerancije širokog spektra uslova.
Kako je Zamija opravdala svoju popularnost?
Kada su u pitanju biljke za poslovni prostor postoji nekoliko važnih karakteristika za odabir one prave. Kao prvo, biljka treba da bude estetski uklopiva u dekor kancelarije.
Kao drugo, mora biti laka ze negu, jer užurbani tempo zaposlenih ne ostavlja mnogo vremena za razmišljanje o biljci.
Uz sve navedeno, treba da koristi opštem zdravlju sredine, koristeći sposobnost biljke da prečisti vazduh.
I ako je moguće, da ne zahteva svetlosne uslove ili redovno zalivanje.
Sada je jasno zašto je Zamija postala jedna od najpopularnijih sobnih biljaka.
Istorijat biljke
Zamija se prvi put pominje u objavljenoj publikaciji o biljkama, početkom 18. veka.
Biljka je u Africi vekovima živela na otvorenom, sve do 1996. godine, kada su se holandski rasadnici locirali na ovim prostorima.
Ubrzo je uočen potencijal razmnožavanja biljke, stavljena je na raspolaganje za distribuciju, i od tog trenutka biljka je ušla u skoro sve kuće i kancelarije širom sveta.
Prednosti biljke zamije
Bilo koju biljku da unesete u kancelariju ili dom, ulepšaće i osvežiti unutrašnji prostor.
Ono što Dragulj Zanzibara izdvaja od ostalih biljaka jeste dokumentovan dokaz da biljka ima sposobnost prečišćavanja vazduha.
Odeljenje za nauku na Univerzitetu u Kopenhagenu proučavala je brojne sobne biljke i otkrila da je Zamija sposobna da ukloni velike količine hemijskih jedinjenja iz vazduha.
Za razliku od većine biljaka zamija će biti zadovoljna sa najmanje 6 sati dnevnog ili veštačkog svetla.
Kao i sve biljke, zamija povećava kreativnost, koncentraciju i osvežava um. Pogled na biljku, na random stolu, povećaće entuzijazam za rad.
Zamija je jedna od retkih biljaka koja noću ispušta kiseonik.
Nevidljivi fragmenti koje ispušta dovode do opuštenog stanja čitavog organizma, tako da se smatraju kao idealne za držanje u spavaćoj sobi.
Kako biljka izgleda
Široki, sjajni tamnozeleni listovi su znak prepoznavanja zamije, i razlog zašto biljka uspeva i uz minimum izvora svetlosti.
Mladi listovi su boje limete, i u odnosu na smaragdno zelene starije listove daju izuzetan kontrast.
Poslednjih godina uzgajivači su razvili nove sorte, jedna od izuzetno lepih je Raven zamija, karakteristična je po duboko ljubičastoj boji listova, koji deluju kao da su crni.
Biljka se vodi kao cvetnica, ali u zatvorenom prostoru ona veoma retko cveta. Ako se desi da procveta, to će biti sredinom leta, cvet može trajati do jeseni. Cvetovi su skriveni u podnožju grana.
Zamija ima jedinstven korenov sistem. Ispod biljke, u zemlji nalazi se zadebljano korenje, poput krompira, to su rizomi. Oni čuvaju vodu, zbog čega biljka ne trpi često zalivanje. Najviše im prija stanje osušene zemlje.
Nega zamije
Zamija je pozdana biljka, i nije čudno što je postala tako popularna u uređenju enterijera. Same karakteristike biljke takve su da ih čine izuzetno lakima za održavanje i negu.
Zalivanje
Iako ne zahteva često zalivanje, ipak je morate zaliti.
Koliko često biljku treba zaliti zavisi od uslova sredine. Orjentacije radi to može biti svake tri do četiri nedelje.
Osvetljenje je ključni faktor, kod koga postoji pravilo češće zalivanje pri jačem svetlu-ređe zalivanje pri slabijem osvetljenju.
Ritam zalivanja treba da uhvatite sami, posmatranjem biljke. Ona će vam sama reći da li joj je voda potrebna, ili je ima previše. Pokazatelji su detaljno opisani niže u tekstu.
Svetlost
Iako ne zahteva puno svetlosti, nemojte je stavljati u prostoriju koja se retko koristi ili koja nema svetla.
To što toleriše tamne prostore, ne znači da može da živi u potpunom mraku.
Zamija može da živi i sa 6h svetlosti dnevno, i to je minimum svetlosti koji treba da joj priuštite.
Prihrana
Prihrana zamije dovoljno je da bude jednom u togu vegetativnog perioda.
Zimi, kada biljke miruju prihrana je potpuno nepotrebna, čak može i naštetiti biljci.
Temperatura i vlažnost
Prosečna temperatura i vlažnost u domovima je ono što zamiji u potpunosti odgovara.
Zemlja
Zemljište za zamiju treba da bude propusno i rastresito, da bi voda mogla brzo da ode.
Zemlja za kaktuse i sukulente je idealna za zamiju.
Posuda
Posuda za zamiju, kao i za sve biljke, mora da poseduje drenažne rupe na dnu, da bi se sprečilo prekomerno zadržavanje vode, što bi moglo da prouzrokuje truljenja korena kod biljke.
Materijal od koje je napravljena posuda u kojoj se nalazi biljka, takođe utiče na ritam zalivanja.
U zemljanim posudama supstrat će se najpre osušiti. Dok plastična posuda ne propušta vazduh, i u njoj će se zemlja znatno sporije sušiti.
Orezivanje
Orezivanje zamije uključuje uklanjanje svih suvih listova i golih, izduženih stabljika, da bi biljka bila lepa i bujna.
Uklanjanje mrtvog lišća smanjuje broj štetočina i oboljenja.
Problemi koji mogu nastati
Problemi biljke odnose se na izdužene grane, opadanje ili promena boje listova, truljenje korena i štetočine.
Listovi iznenada otpadaju
Kao tehniku preživljavanja zamija je razvila tako što počne da ispušta svoje listove, kako bi sačuvala vlagu tokom sušnog perioda.
Ako se ne sećate kada ste poslednji put zalili biljku, a lišće počne da opada, zalijte je, ona će se brzo oporaviti.
Izdužena stabljika
Iako smaragdna lepotica uspeva u tamnom prostoru, nekada joj to jednostavno ne prija. Izdužene grane znak su da prebacite biljku na neko svetlije mesto.
Žuto lišće
Nekoliko razloga može biti uzrok da lišće požuti. Nedovoljno ili prekomerno zalivanje.
Uverite se da posuda ima drenažne otvore na dnu. Višak vode dovešće do truljenja korena, a prvi pokazatelj je žuto lišće.
Požutelo lišće može biti pokazatelj prekomerne prihrane. Zamija je biljka kojoj prihrana nije neophodna, ona svakako sporo raste, pogotovo zimi, kada je uopšte ne treba prihranjivati.
Žuto lišće i mekane stabljike
Ovo je pokazatelj da je rizom biljke počeo da truli, usled prekomernog zalivanja. Pokušajte da je spasite isušivanjem zemlje. Izvadite biljku iz posude, uklonite svu natopljenu zemlju i dodajte novu, bez zalivanja.
Ukoliko je rizom u većem delu truo pokušajte je je razmnožite na neki od načina navedenih niže u tekstu
Smeđe lišće
Smeđe lišće ukazuje da je biljka previše izložena sunčevoj svetlosti. Pomerite je na mesto na kojem ne dopiru direktni sunčevi zraci.
Listovi su počeli da blede
Ako biljka dobija previše svetlosti, primetićete da smaragdno zelena boja listova počinje da bledi. Možda će listovi početi da se uvijaju i naginju na stranu. To naginjanje jednostavno znači da biljka pokušava da ‘pobegne’ od izvora svetlosti.
Bolesti
Ako biljka dobija previše svetlosti, primetićete da smaragdno zelena boja listova počinje da bledi. Možda će listovi početi da se uvijaju i naginju na stranu. To naginjanje jednostavno znači da biljka pokušava da ‘pobegne’ od izvora svetlosti.
Gajenje zamije u vodi
Nema zemlje, nema nereda.
Poslednjih godina postaju aktuelni i drugi načini gajenja biljaka, osim u zemlji. Došlo je do napretka u razmatranjima kako se još mogu uzgajati biljke i cveće. Jedna od metoda je hidroponika, gde se biljke uzgajaju samo u vodi. Druga metoda je hidrokultura, u kojoj se kao medij za uzgoj koristi neorganski čvrsti medij, ekspandirana glina.
Hidrokultura se nekada naziva pasivna hidroponika, što znači da biljke rastu bez zemlje.
Skoro sve sobne biljke mogu se gajiti u vodi, pa i zamija. Sve što je potrebno da uradite jeste da uklonite zemlju sa korena biljke i stavite je u vodu.
Gajenje biljaka u vodi ima razne prednosti:
- biljke manje oboljevaju,
- manje su podložne napadima štetočina,
- za vas više ne postoji razmišljanje kada ste zalili svoju biljku,
- nema presađivanja,
- i napokon možete otputovati bez da razmišljate šta će biti sa vašim biljkama u međuvremenu.
Za prelazak u novi medij najbolje je koristiti mlade biljke.
Za biljke je promena medija donekle stresna, pa se može dogoditi da biljka jedno vreme stagnira sa rastom, ili da se pojavi poneki žuti list.
To je nešto što je očekivano.
Kada biljka pusti belo korenje znak je da se primila u novi medij, vodu.
U praksi statistika pokazuje da se od 10 biljaka, 9 primi, što kazuje da 1% biljaka ne može da podnese prelaz iz jednog supstrata u drugi.
Zamija u kokedami
Još jedan neizmerno zabavan i neobičan način gajenja biljaka.
Kokedama je japanski stil gajenja biljke u mahovini.
Ovaj živi mikrokosmos atraktivan je u svim stilovima i veličinama stambenog prostora. Zadovoljavaju sve principe estetike, prirodnost, jednostavnost i jedinstvenost.
Kokedama je saksiranje biljaka u lopticu od mahovine, koju možete smestiti u činiju ili postaviti da visi u vazduhu. Stil potiče iz vekovne tradicije pravljenja bonsaija, postavljenog na ukrasnom tanjiru, kako bi se istakao elegantni korenov sistem. Kako je vreme prolazilo, mahovina bi se nakupljala na korenu biljke, poboljšavajući prikaz, što je navelo na ideju pravljenja kokedama.
Kokedama se zaliva u zavisnosti od vrste same biljke, u skladu sa njenom potrebom. Zamija zahteva retko zalivanje.
Zaliva se potapanjem cele kugle u vodu na oko pola sata, u zavisnosti od veličine biljke. Nakon vađenja iz vode okačite kokedamu da se potpuno ocedi, posle čega je možete vratiti na mesto.
Pored zalivanja, osvetljenje je ključni faktor u rastu biljaka. Sve o tome možete pročitati u tekstu ovde.
Danas se kokedama izrađuju u sferne oblike i često se prave sa sobnim biljkama, a ne sa drvećem i grmljem, tradicionalnim biljnim materijalima bonsai stila.
Postale su posebno popularne, možda zbog svoje osobine da štede prostor, viseće kokedame ne zauzimaju dragoceni prostor na podu ili polici.
Razmnožavanje zamije
Razmnožavanje biljke praktikujte da obavite na početku vegetacije, to je kasna jesen ili rano proleće. Zamija se razmnožava iz lisnih reznica ili deljenjem rizoma.
Razmnožavanje iz lista
Sa biljke odrežite list sa peteljkom.
Peteljku umetnite u vlažnu zemlju. Posudu zatvorite poklopcem koji propušta svetlost, da bi stvorili efekat staklene bašte.
Posudu postavite na toplo mesto, zemlju održavajte vlažnom. Ovom metodom može proći nekoliko meseci da se razvije koren.
Kada se sadnica formira zasadite je u saksiju. Saksiju postavite na toplo, dobro osvetljeno mesto, zemlju i dalje održavajte vlažnom.
Kada biljka malo ojača možete nastaviti sa standardnom negom.
Razmnožavanje podelom
Izvadite biljku iz posude, i uklonite svu zemlju oko korena.
Podelite rizome na nekoliko delova.
Uverite se da svaki deo ima minimum dva izdanka, i pripadajuće korenje
Posadite delove u pojedinačne saksije i stavite ih na toplo, dobro osvetljeno mesto, ali dalje od direktne sunčeve svetlosti
Održavajte zemlju vlažnom sve dok se biljka dobro ne ukoreni, nakon čega možete nastaviti sa rutinskom negom.
Da li je zamija toksična?
Lišće biljke toksično je i za ljude i za kućne ljubimce. Ako se proguta može izazvati dijareju, povraćanje i peckanje u ustima.
Biljni sok može izazvati iritaciju kože, tako da pri radu sa biljkom koristite rukavice.
Simbolika Dragulja Zanzibara
Zamija je zvanično biljka horoskopskog znaka Riba. Poznate po svojoj osetljivosti, Ribama je potrebna biljka u kući na koju mogu da se oslone, lojalna zamija je savršen izbor.
Kao simbol prosperiteta, zamija je biljka koja će usrećiti Ribe. S obzirom na empatičnu prirodu ovog znaka, sigurno zaslužuju sreću koju im biljka može doneti.
Iako biljka nije imala značajnu ulogu u drevnim civilizacijama, čak ni u viktorijansko doba, danas joj se pripisuje simbolika vezana za stabilnost i prosperitet.
Listovi biljke okrenuti ka nebu simbolizuju rast i stalni napredak.
Izdržljivost biljke izražava dugovečnost.
Istovremeno nas uči da nastavimo, i kada su okolnosti nepovoljne.
U nekim kulturama se smatra da ima nešto magično u sebi, jer koja biljka može da preživi u najekstremnijim uslovima, nedostatka svetlosti i vode.
Poklonici Feng Šuija zamiju tretiraju kao magnet za novac, biljku koja može pomoći da se privuče bogatstvo.
Iako se ovo odnosi na finansijsko bogatstvo, takođe znači da može povećati i duhovnu snagu.
Hvala na čitanju.